AKCIJE / BERZA, 14.12.2007
Prava mera za besplatne akcije
Beograd - Zakon o besplatnoj podeli akcija omogućiće svim punoletnim građanima Srbije da se uključe u proces privatizacije što će tranziciju učiniti pravičnim procesom, a tržišnu ekonomiju približiti većini stanovništva. Tačno 3.780.00 ima pravo na 15 odsto akcija u javnim preduzećima NIS, EPS, Jat ervejz, Aerodrom Nikola Tesla, Galenika i Telekom - izjavio je juče u Skupštini Srbije, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije obrazlažući, umesto ministra ekonomije Mlađana Dinkića, Predlog zakona o besplatnoj podeli akcija.
On je podsetio da su uslovi za dobijanje u proseku po hiljadu evra akcija da potencijalni vlasnik akcija, na dan 31.12.2007. bude punoletan, kao i da u narednih šest meseci bude upisan u birački spisak. Uslov je i da građani nisu učestvovali u dosadašnjoj privatizaciji, odnosno da su se upisali u evidenciju nosilaca prava u skladu sa ovim zakonom. - Ako se ima u vidu da će zaposleni u javnim preduzećima dobiti po 4.000 evra, to znači da je pronađena prava mera pravičnosti. Od trenutka kada se evidentirate ne smete da raspolažete ovim akcijama jer je promet protivzakonit. Akcije će u pravom smislu te reči biti besplatne, niti će biti oporezovane, niti će se na njih plaćati porez na kapitalnu dobit. Vlada će platiti sve troškove brokera i to sve do prve transakcije na tržištu - najavio je Đelić. S. Č.
Bonus izbačen iz Predloga zakona
Beograd - Vlada Srbije usvojila je amandmane na Predlog zakona o besplatnoj podeli akcija prema kome će isplata bonusa biti izostavljena iz zakona. Odlučeno je takođe da se ukinu carinske dažbine na uvoz mleka u prahu i maslaca, i to će važiti za naredna četiri meseca - rekao je ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo na jučerašnjoj konferenciji za novinare, nakon sednice Vlade Srbije. Prema njegovim rečima, Vlada je usvojila Informaciju o potrebi ostvarivanja saradnje između Ruske Federacije i Srbije u oblasti naftne i gasne privrede i formirala Radnu grupu kojoj će predsedavati premijer Srbije, a članovi su resorni ministri. J. D.
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 13.12.2007
Kosmet ne drma berzu
Neizvesnosti koje će pratiti rešavanje konačnog statusa južne srpske pokrajine na srednji rok ipak može da izazove makroekonomsku nestabilnost, smatraju analitičari kompanije „Sitadel”
Krajnji ishod razgovora o konačnom statusu Kosmeta, bez obzira na rešenje koje bude usvojeno, kratkoročno neće uticati na dalji pad vrednosti akcija na Beogradskoj berzi. Za pretpostaviti je da će se Vlada Srbije truditi da održi trenutnu ekonomsko-socijalnu ravnotežu i tako spreči političku nestabilnost koja bi mogla drastično da umanji interesovanje stranih investitora za lokalno tržište. Međutim, neizvesnosti koje će pratiti rešavanje konačnog statusa Kosmeta, ostavljaju otvoren prostor za političku nestabilnost u zemlji koja, na srednji rok, ipak može da izazove nestabilnost na makroekonomskom planu.
Ovo je jedan od osnovnih zaključaka istraživanja na temu „Kratkoročni finansijski rizici rešenja za budući status Kosova”, koje su obavili stručnjaci kompanije „Citadel Financial Advisory” iz Beograda.
„Sitadel” je vodeća grupa za investiciono savetovanje na finansijskom tržištu jugoistočne Evrope. Njeni klijenti su finansijske institucije u zemlji i inostranstvu: Vlada Republike Srbije, Agencija za privatizaciju, renomirane domaće i svetske kompanije, fizička lica i preduzetnici sa velikim kapitalom. Epitet vodećeg investicionog savetnika u Srbiji, „Sitadel” opravdava i ukupnom vrednošću transakcija na kojima je dosad savetovao, a koja iznosi više od 4,5 milijardi evra.
– Sve dok postoje makroekonomski rizici, oporavak i dalji razvoj berzanskog i uopšte finansijskog tržišta u Srbiji biće umerenog intenziteta. Međutim, ukoliko makroekonomski rizici ne budu otklonjeni do sredine 2008. godine, uz sav postojeći nivo političke nestabilnosti, to će se negativno odraziti na finansijsko tržište – smatraju u „Sitadelu”.
Istraživanje je potvrdilo da će se ulaganja stranih investitora u našu zemlju nastaviti. Kratkoročno gledano, šanse za značajna ulaganja su, pre svega, u sektoru nafte i električne energije i veće su od 50 odsto. Takođe, postoji svega 10 odsto šansi da zbog moguće političke nestabilnosti izazvane nekim od rešenja budućeg statusa Kosmeta već započeti proces privatizacije u Srbiji bude zaustavljen.
– Najveći deo direktnih stranih ulaganja u Srbiju je u vezi sa privatizacijom. Grinfild investicije su i dalje male i sporadične. Kako se može pretpostaviti da će vlada nastaviti sa procesom privatizacije, za očekivati je i nastavak direktnih stranih investicija. Ipak, njihov iznos naročito zavisi od makroekonomskih uslova zemlje – uvereni su u „Sitadelu”.
Iako postoji mogućnost da rešenje statusa Kosova izazove strukturalne lomove i neravnotežu na ovim prostorima, sigurno je da je rizik od političke nestabilnosti ubedljivo najopasniji, budući da lako utiče na pogoršanja u ekonomiji i finansijama. Sve to samo znači da u Srbiji već sada postoji značajan rizik na makroekonomskom nivou. Spoljni bilans nije održiv na dug rok, pa je rizik od pogoršanja deviznog kursa u porastu, što opet može da dovede do inflatornog pritiska. Takođe, eventualna korekcija kursa mogla bi da poskupi finansiranje spoljnog duga. To će se, takođe, dogoditi i u slučaju da referentne međunarodne institucije smanje investicioni rejting zemlje u zavisnosti od razvoja političke situacije. Borko Pavićević
Izvor: Politika
AKCIJE / BERZA, 12.12.2007
NIS za četiri godine lider u regionu
Kanjiža - Kada se za četiri godine okonča program unapređenja poslovanja naftne industrije Srbije koji se sprovodi u saradnji sa kompanijom Šel, stvoriće se uslovi da NIS ostvari lidersku poziciju u regionu - izjavio je juče u Kanjiži, na otvaranju seminara "Aktuelni trendovi u naftnoj industriji", Vladan Mijović, vođa projekta za unapređenje poslovanja NIS Plus i direktor NIS Petrol Rafinerije nafte u Pančevu. Prema njegovim rečima taj program, između ostalog, predviđa smanjenje troškova, racionalizaciju i ostvarivanje uspešnijeg rada maloprodajne mreže. Mijović je istakao da je u okviru programa prepoznato oko 120 projekata za poboljšanje poslovanja od kojih je 15 projekata označeno kao prioritet, pa će se sa njihovom realizacijom krenuti već iduće godine. On je objasnio da je reč o projektima vezanim za bolji kvalitet goriva koja se proizvode u Rafineriji nafte Pančevo, a za koje su potrebna minimalna ulaganja. "Implementacija programa unapređenja poslovanja NIS doneće uštedu od 100 do 150 miliona dolara", naglasio je Mijović. G. V.
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 10.12.2007
Kosovo i nestabilan kurs dinara pokolebali investitore
Beogradska berza u poslednjem ovogodišnjem tromesečju beleži loše poslovne rezultate. U odnosu na početak godine, a posebno na period od januara do maja 2007. godine, kada su cene većine hartija od vrednosti beležile istorijske maksimume, i kada je obim dnevnih trgovanja dostizao i deset miliona evra, sadašnja situacija ne uliva optimizam. Silazna putanja počela je u junu kada je, zbog godišnjih odmora i iščekivanja polugodišnjih rezultata kompanija, došlo do hlađenja investicione tražnje i smirivanja tržišta u celini. Indeksi su tada izgubili od 20 do 30 odsto od svojih vrednosti, a pale su i cene do tada veoma likvidnih i traženih akcija na Beogradskoj berzi. Septembar po pravilu donosi optimizam izražen kroz očekivanja investicione javnosti što se moglo videti kroz glasanje za BELEXSENTIMENT, gde je većina investitora iščekivala oporavak. To se i desilo, ali na kratko, jer sva tri indeksa ubrzo doživljavaju drastičan pad. Tako je posle 9. maja, kada je zabeležen rekordan pad indeksa BELEXLINE od 5,24 odsto, 20. novembra taj indeks izgubio na vrednosti 3,05 odsto.
DOMINO EFEKAT
Deprecijacija dinara - loš ili poželjan signal
Svuda u svetu investitori deprecijaciju nacionalne valute shvataju kao podstrek izvoznom sektoru. U tom smislu, ako se očekuje veći izvoz i zarada kompanija, pad dinara može da predstavlja pozitivan signal. Ako je, sa druge strane, deprecijacija nacionalne valute znak lošeg stanja privrede i samo jedan element u setu razočaravajućih informacija, onda deprecijacija može da pogura cene akcija nadole. Dakle, bitno je u kakvom makroekonomskom ambijentu dolazi do deprecijacije, to jest, kako investitori doživljavaju slabljenje nacionalne valute - kao loš ili poželjan signal. Ipak, treba naglasiti da investitori u svetu imaju jednu prednost - terminsku zaštitu od rizika deviznog kursa, što znači da mogu da se osiguraju od eventualnih rizika. Ta mogućnost postoji i kod nas, ali se nedovoljno koristi - kaže Vladimir Vučković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Šta je izazvalo krizu na Beogradskoj berzi? Jedan od razloga koji se najčešće pominje odnosi se na nerešeno pitanje statusa Kosova. Beogradska berza pokazala je da je osetljiva na politička zbivanja, kada je posle izbora Tomislava Nikolića za predsednika Narodne Skupštine Srbije zabeležen rekordan pad indeksa u jednom danu. Oštar pad svih indeksa zabeležen je ponovo, a da li se to može povezati sa novom političkom krizom i predstojećim završetkom pregovora o statusu Kosova, to ćemo videti već posle 10. decembra. Jedno je sigurno, opšti pad tržišnih vrednosti na Berzi traje već mesec i po dana, a kod većine hartija od vrednosti to se ne može objasniti lošijim poslovanjem preduzeća. Svakako da se Kosovo kao politički razlog nalazi na čelu kolone potencijalnih razloga krize na Beogradskoj berzi, ali ne treba isključiti i druge faktore.
Tako, recimo, finansijski stručnjaci ukazuju i na precenjenost pojedinih hartija od vrednosti, u prvom redu akcija pojedinih banaka, zbog kojih je rast Beogradske berze u prvom polugođu bio rekordan u regionu. Od januara do maja opšti indeks BELEXLINE zabeležio je rast od 86 odsto, pa se kao logičan sled događaja, nametnula korekcija na dole. Ako se tome doda i panika, koju izazivaju mali i nedovoljno berzanski obrazovani investitori, dobija se domino efekat koji smo imali prilike da vidimo, kada su cene gotovo svih akcija padale bez obzira da li je postojao konkretan ekonomski razlog ili ne. Uzmimo primer pirotskog Tigra ili Sojaproteina iz Bečeja. Obe komapnije su listirane na zvaničnom prajm listingu Beogradske berze, koji podrazumeva korporativnu odgovornost prema investicionoj javnosti. Iz poslovnih rezulatata komapnije Tigar može se videti da je za prvih devet meseci ostvarila dobit od 199 miliona dinara, što pretstavlja povećanje od oko sto odsto u odnosu na 2006. godinu. Izvoz van programa autoguma povećan je za 15 odsto, a najavljena su ulaganja u nove proizvodne programe iznose nekoliko miliona evra. Slična je situacija i kod Sojaproteina, gde je za prvih šest meseci ukupna dobit premašila 435 miliona dinara, što je 65 odsto ukupne dobiti iz 2006. godine. Ako bi se posmatrali ostvareni rezultati i najavljeni planovi, savet u vezi sa ovim akcijama bi bio "strong buy", jer akcije imaju potencijal visokog rasta. Međutim, dešava se suprotno! Cena akcija pomenute dve kompanije vratila se na nivo iz februara 2007. godine. Ukoliko bismo analiziral celokupno tržište, mogli bismo zaključiti da to nisu usamljeni slučajevi.
ULOGA DEVIZNOG KURSA
Najnovija dešavanja na Međubankarskom deviznom tržištu, kada je dinar u odnosu na evro, za dve nedelje devalvirao za 10 odsto, ukazuju i na kurs kao jedan od razloga za krizu na Berzi. Prema oceni Vladimira Vučkovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, investitorima ne odgovara kolebanje kursa, jer je zarada ostvarena u dinarima po osnovu prodaje akcija sve manja kada se preračunava u evro. Dakle, u periodu kada je dinar jačao investitori su bili mirniji i ta činjenica mogla je samo da odloži odluke o prodaji.
- Zaključno sa oktobrom, pad kursa je bio jedan od retkih faktora koji je delovao stabilizirajuće na Berzu. Ipak, treba imati u vidu da je pad evra mogao negativno da utiče na rezultate i bilanse izvozno orijentisanih preduzeća i da se po tom osnovu smanjivala atraktivnost njihovih akcija. Kasnije, kada je kurs počeo da raste, naročito u drugoj polovini novembra, investitori su osećali da se vrednost njihovog portfolija topi, ne samo po osnovu pada cena akcija, već i zbog porasta kursa. Sve u svemu, brže i lakše su se odlučivali na prodaju akcija. Uprkos tome, mislim da ni pad niti porast kursa nisu uticali na kretanja na Beogradskoj berzi, kao što nisu ni kretanja na Berzi u znatnoj meri uticala na pomeranja kursa - tvrdi Vučković.
Komentarišući uticaj monetarne politike na berzanska kretanja, naš sagovornik kaže da taj uticaj jeste posredan, ali je veoma jak. "Monetarna politika oblikuje makroekonomske performanse zemlje i neke od najbitnijih informacija koje investitori sagledavaju. Logično je da će visoka inflacija, nestabilnost kursa, ili deficiti odvratiti investitore, pošto se oni neće osećati prijatno u takvom ambijentu. Od monetarne politike očekuje se da podrži privrednu ekspanziju kompanija, a to će povećati i cene akcija. Inflacija, inače, na kratak rok manje zabrinjava investitore nego porast kursa, pošto oni sve kalkulacije vrše u evrima. Drugim rečima, njih ne interesuje da li je prinos obezvređen u dinarima po osnovu inflacije, već u evrima", naglašava Vučković.
U ovoj priči o kretanjima na Berzi svakako treba pomenuti i slabljenje interesovanja investitora usled zasićenja postojećim tržišnim materijalom, a to se može obajsniti padom ukupnog prometa, što, procenjuju stručnjaci, predstavlja veći problem od pada vrednosti indeksa, jer je upravo veća tražnja činilac koji može ponovo podići cene akcija, a indirektno i vrednost indeksa. Da je naše tržište plitko, to je već svima jasno. Zato je novi zakon o finansijskom tržištu i hartijama od vrednosti, koji bi regulisao trgovinu finansijskim derivatima, kao što su fjučersi i opcije, veoma potreban. Neophodno je, takođe, kreirati i niz novih finansijskih instrumenata, kao što su npr. municipalne obveznice. Kada je reč o izdavanju korporativnih i municipalnih obveznica (izdaju ih organi lokalne samouprave) Srbija kasni za zemljama u okruženju. U Hrvatskoj su emitovane obveznice Hrvatske elektroprivrede (HEP) i naftne kompanije INA i one su praktično razgrabljene. U Bosni i Hercegovini je u uspešno završena prva emisija obveznica Balkan investment banke iz Banjaluke, dok je u Crnoj Gori Opština Nikšić pionir, kada je u pitanju emitovanje municipalnih obveznica. Snažan podsticaj za nova ulaganja u naše finansijko tržište bio bi i izlazak velikih sistema i javnih preduzeća na listing Beogradske berze.
I najzad, treba pomenuti i peti razlog, kojim brokeri objašnjavaju trenutni zastoj na Berzi, a to je okretanje većine stranih investitora inicijalnoj javnoj ponudi Hrvatskog telekoma. Činjenica je da strani invesitori, prvenstveno oni iz Slovenije i Hrvatske, igraju važnu ulogu na Beogradskoj berzi, i da postoji određena zavisnost od njihovih aktivnosti. Zato treba izvršiti popularizaciju srpskog tržišta hartija od vrednosti, kako na unutrašnjem planu, tako i van regionalnih okvira, a to se može postići samo daljim podizanjem atraktivnosti i dubine Beogradske berze. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 7.12.2007
Radnicima u javnim preduzećima akcije ili bonus
Beograd - Vlada Srbije juče je jednoglasno usvojila Predlog zakona o pravu na besplatne akcije prema kojem će svi punoletni građani Srbije koji do sada nisu ostvarili to pravo dobiti akcije u šest velikih javnih preduzeća. Osnovna novina u odnosu na do sada razmatrane varijante zakona odnosi se na zaposlene i bivše zaposlene u šest javnih preduzeća. Prema usvojenoj verziji zakona oni će dobiti pravo na akcije pre privatizacije svog preduzeća u iznosu od 200 evra po godini staža prema procenjenoj vrednosti preduzeća ili fiksni novčani iznos koji je određen za svako pojedinačno preduzeće. Zakonom je predviđeno i da će, u slučaju prodaje preduzeća po višem iznosu od procenjenog, bivši i sadašnji zaposleni morati da plate porez na kapitalnu dobit, dok će ostali građani biti oslobođeni tog poreza.
Južni potok i vize
Komentarišući spekulacije u javnosti da projekat gasovoda Južni potok ruske kompanije Gazprom neće proći preko teritorije Srbije, vicepremijer Božidar Đelić izjavio je da je prošle nedelje ambasada Srbije u Moskvi izdala 24 vize na godinu dana inženjerima Gazproma. "To je činjenica i oni će imati mnogo razloga da često dolaze u Srbiju", zaključio je Đelić.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je juče, na konferenciji za novinare, da je reč o najvažnijem zakonu posle 5. oktobra koji će u proces privatizacije uključiti četiri miliona građana koji će moći da dobiju akcije vredne u proseku 1.000 evra, a bivši i sadašnji zaposleni dobiće oko 4.000 evra s obzirom na to da je procenjena vrednost šest javnih preduzeća koja su obuhvaćena zakonom oko 25 milijardi evra. On je ocenio da je reč o pravičnom predlogu i najavio skoro usvajanje i zakona o denacionalizaciji.
- Ovim predlogom naša zemlja postaće finansijski centar Balkana i ovde će biti realizovane neke od najvećih transakcija u ovom delu Evrope, a mogu reći i u celoj Evropi - izjavio je Đelić i pozvao građane da ne prodaju prava na akcije bilo kome pre nego što dobiju mogućnost da ih sami prodaju jer je to protivzakonito i mogu da budu oštećeni, a vrednost akcija će verovatno rasti.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić podsetio je da je reč o modelu koji nije do sada primenjen nigde u svetu jer građani dobijaju akcije vrednih preduzeća. "Četiri miliona građana podeliće oko četiri milijardi evra, a oko 150.000 bivših i sadašnjih zaposlenih u javnim preduzećima između 500 miliona i 750 miliona evra", ocenio je on. Komentarišući najavu štrajka radnika NIS zbog usvajanja ovog predloga Dinkić je podsetio da je usvojen zahtev radnika da dobiju akcije od 200 evra po godini staža pre privatizacije i da će, ukoliko budu i posle toga štrajkovali, to biti "štrajk pohlepe".
- Nadam se da do toga neće doći. U NIS očekuju da dobiju 20.000 ili 40.000 evra po čoveku, ali to ne dolazi u obzir. Ako budu štrajkovali zato što džabe dobijaju krupan iznos za naše uslove onda neka štrajkuju koliko hoće, mi od ovoga nećemo odstupati - naglasio je Dinkić i dodao da do 30. juna radnici mogu u svom preduzeću da odluče da li žele akcije ili gotov novac u vidu bonusa.
Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo rekao je da je Vlada juče odobrila interventni uvoz 15.000 tona jestivog ulja zbog poskupljenja. On je ocenio da se proizvođači ne odnose fer prema građanima i koriste zaštitu države da podižu cene. Ulje iz uvoza ići će isključivo u maloprodaju i neće moći da košta više od 95 dinara. Odobren je i uvoz mleka u prahu za potrebe konditorske industrije. Osim toga, Vlada je juče vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava odobrila produženje roka vraćanja kratkoročnih kredita za još godinu dana zbog suše, a za naknadu štete od elementarnih nepogoda odobreno je još 29 miliona dinara opštinama Žitište, Kuršumlija, Požarevac, Novi Pazar i Osečina. I. Radak
Izvor:Danas
AKCIJE / BERZA, 6.12.2007
Rast vrednosti berzanskih indeksa kao osveženje
 
Beograd - Rast vrednosti svih indeksa predstavlja pravo osveženje u statističkim izveštajima koji su juče stizali sa Beogradske berze. Najveći skok vrednosti je zabeležio je indeks SRX, koji rastao po stopi od 2,36 odsto, dok su BELEX15 i BELEXLINE podigli nivo za 0,93, odnosno za 0,39 odsto. Ukupan promet smanjen je na 371,1 milion dinara, a nešto slabije bilo je i učešće stranih investitora - sa fantastičnih 75 odsto zabeleženih u utorak, palo je na 39,89 odsto. Na pad vrednosti ukupnog prometa uticalo je i smanjeno interesovanje investitora za obveznice Republike Srbije od 451.909 evra. Čak 90 odsto te sume ili 405.548 evra, zaključeno je u trgovini jednom serijom - A2016K, koja će svojim vlasnicima doneti godišnji prinos od 5,59 odsto.
Na tržištu akcija dominiraju vrednosni papiri Pobeda holdinga iz Petrovaradina, čijim se akcijama trgovalo za 83,5 miliona dinara. Tako visoka tražnja pogurala je tržišnu kapitalizaciju pomenutog preduzeća za 20 odsto, tako da sada trenutna tržišna vrednost iznosi 594 miliona dinara. Na drugom mestu, sa prometom od 44,9 miliona dinara našli su se vlasnički papiri AIK banke. Slede ih akcije Sojaproteina i Agrobanke sa otrgovanim iznosom od po 21 milion dinara. Na kraju liste najtraženijih, sa prometom od 20,5 miliona dinara, hartije od vrednosti najvećeg srpskog prerađivača mleka - beogradskog Imleka.
Osim Pobeda holdinga, zapažen je rast vrednosti akcija Kikindskog mlina koje su ostvarile promet veći od milion dinara i uvećale cenu za 11,11 odsto. Rast od 5,3 odsto beleže hartije Sremputa iz Rume, kao i Energoprojekta koje su skočile za 3,02 odsto, dok veći pad karakteriše kretanje cene Navipovih akcija (5,38 odsto). Darko Jovanović
Izvor: Danas
PENZIJSKI FONDOVI, 5.12.2007
Ograničen plasman sredstava koči razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova
Beograd - Ograničavajući faktor za razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova jeste slaba kupovna moć građana. Zato će uvođenje trećeg stuba penzijskog osiguranja trajati bar tri do pet godina. Problem je i regulativa imajući u vidu ograničenja i plasman prikupljenih sredstava, a ogroman problem predstavlja i pad vrednosti akcija na Beogradskoj berzi. Imamo pravo da deo prikupljenih sredstava uložimo u akcije koje su na A listingu, ali ograničavajuća okolnost je što se na tom listingu nalaze samo tri kompanije. Investicione jedinice svih fondova imale su stalan rast do aprila, a od tada beleže pad - izjavio je juče na konferenciji za novinare, Vojko Saksida, generalni direktor dobrovoljnog penzijskog fonda Triglav Penzija, koji je obeležio šest meseci od početka rada u Srbiji.
Prema njegovim rečima, predstavnici svih sedam dobrovoljnih penzijskih fondova koji posluju na našem tržištu, složili su se da bi trebalo da dođe do liberalizacije sistema plasmana sredstava dok se na berzi ne pojave još neki proizvodi atraktivni za ulaganje (municipalne obveznice, veći broja firmi na A listingu...). On je podsetio da dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji imaju oko 150.000 članova i prikupljena sredstva su suviše mala da bi ih uložili u nekretnine ili na tržišta u inostranstvu. Saksida je ipak naglasio da će se vremenom prikupljena sredstva uvećavati i da će fondovi sigurno iskoristiti mogućnost ulaganja u nekretnine i inostranstvo. Govoreći o prednostima ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove Saksida je podsetio da član nema obaveze prema fondu, sredstva izdvaja na individualni račun i ne mora da ih uplaćuje u kontinuitetu. Posle određenog vremena novac može podići u celokupnom iznosu ili na obroke. I. R.
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 5.12.2007
Akcije AIK banke dominiraju prometom na Berzi
Beograd - Indeksi Beogradske berze nisu juče uspeli da održe pozitivan smer kretanja. BELEXLINE i BELEX15 bili su na gubitku od po 0,51 odsto, dok pomenuta konstatacija ne važi, jedino za indeks SRX koji je trgovački dan završio u plusu od 0,52 odsto. Kad je reč o stranim investitorima oni su juče bili još aktivniji, pa je njihov udeo u ukupnom prometu narastao na 75,01 odsto. Stranci su svoje učešće uvećali na 47,83 odsto i kod trgovine obveznicama Republike Srbije. Inače, na obveznice stare devizne štednje potrošeno je 629.986 evra, od toga najviše na serije A2016K (411.791 evra) i A2009K (201.500 evra).
U prometu teškom 486 miliona dinara i dalje dominiraju akcije niške AIK banke kojima je trgovano za 127,9 miliona dinara. U stopu ih prate hartije od vrednosti zemunskog preduzeća Pupin Telekom, čija je intenzivnija trgovina donela promet od 125 miliona dinara.
Veća tražnja je zabeležena i kod akcija Energoprojekt holdinga (43 miliona dinara), dok je na vlasničke papire Metals banke i Sojaproteina potrošeno po 12 miliona dinara. Dominantno učešće u jučerašnjem trgovanju, sa više od pedeset odsto obavljenog prometa ostvarile su dve brokerske kuće UNICREDIT Bank Beograd (29,8 odsto) i Hypo Alpe Adria Bank (27,29 odsto).
Najveći skok vrednosti od 20 odsto zabeležile su akcije preduzeća Somborstan iz Sombora. To preduzeće za kupovinu i prodaju nekretnina ostvarilo je u 2006. godini ukupne prihode od 87,7 miliona dinara i neto dobit od 11,8 miliona dinara. Trenutna cena akcija Somborstana od 1.200 dinara je daleko ispod obračunske cene koja iznosi 2.135 dinara, pa zato i ne čudi pojačano interesovanje investitora za njima. Cenu su uvećale i akcije koncerna Bambi-Banat (5,05 odsto), dok su najviše izgubile Agrocoopove (6,25 odsto) i Informatikine akcije (4,1 odsto). Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 4.12.2007
Živnula aktivnost stranih investitora
Beograd - Za nama je ostao još jedan nezanimljiv trgovački dan na Beogradskoj berzi. Vrednost ukupnog prometa nije bitnije odskakala u odnosu na prosek zabeležen u poslednjem ovogodišnjem tromesečju i iznosila je 251,6 miliona dinara. Hartije od vrednosti kojima se juče najviše trgovalo bile su akcije AIK banke iz Niša čiji je promet premašio 45,3 miliona dinara. Na drugom mestu našle su se akcije Agrobanke, koje su se suočile sa novim padom cene od 2,06 odsto, dok je obim trgovanja dostigao 40,2 miliona dinara. Slede vlasnički papiri Komercijalne banke Beograd sa prometom od 11,6 miliona dinara, kao i akcije Vitala iz Vrbasa i Energoprojekt holdinga sa prometom od osam, odnosno 7,3 miliona dinara.
Kada govorimo o obveznicama Republike Srbije, interesovanje za te vrednosne papire izražava se cifrom od 653.170 evra od čega 80 odsto otpada na trgovinu serijom A2016K (563.885 evra).
Ova serija obveznica doneće svojim vlasnicima godišnji prinos od 5,59 odsto. Statistika Beogradske berze je još zabeležila i povećanje vrednosti sva tri indeksna pokazatelja, najveći skok od 1,01 odsto zabeležio je indeks SRX, a najmanji opšti indeks BELEXLINE - rast od 0,11 odsto. U sredini se našao pokazatelj petnaest srpskih najlikvidnijih hartija od vrednosti, BELEX15, koji je svoj nivo popravio za 0,25 odsto. Znak plus odlika je i pokazatelja aktivnosti stranih investitora, koji su sa udelom u ukupnom prometu od 51,84 odsto nadjačali domaće investitore. Stranci su svoje aktivnosti pojačali kako na strani prodaje tako i na strani kupovine akcija.
Od 139 emisija akcija kojima je juče trgovano veću cenovnu promenu, praćenu i većim obimom trgovanja, iskazale su jedino akcije preduzeća BG Group Jugoalat iz Novog Sada koje su, uz promet od četiri miliona dinara, poskupele za 11,11 odsto, dok su akcije Metals banke, posle prošlonedeljnog pada na nivo od 40.777 dinara, popravile cenu za 5,45 odsto. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 3.12.2007
Investitori najviše ulagali u akcije AIK banke
Iako su ponedeljak i utorak poslednje nedelje novembra najavljivali promenu negativnog trenda u kretanju indeksa Beogradske berze, druga polovina sedmice demantovala je očekivanja. Posle dvodnevnog rasta vrednosti, indeksi BELEX15 i BELEXLINE su u sredu, četvrtak i petak prethodne nedelje zabeležili pad. Ipak, značajan rast vrednosti indeksa BELEX15 koji je zabeležen u ponedeljak, i koji je iznosio 1,75 odsto, rezultirao je skokom vrednosti tog indeksa na nedeljnom nivou, i to za 23,22 indeksnih poena, odnosno za 1,05 odsto. BELEX15 je u petak vredeo 2.226,45 indeksnih poena, dok je najviša nedeljna vrednost zabeležena u utorak i iznosila je 2.275,34 poena. Indeks BELEXLINE, sa druge strane, beleži pad vrednosti na nedeljnom nivou, i novembar završava sa 3.736,48 indeksnih poena, što je za 0,16 odsto niže u odnosu na prethodnu sedmicu.
U periodu od 26. do 30. novembra na Berzi je ostvaren obim prometa od 1,7 milijardi dinara, odnosno oko 20 miliona evra, a realizovan je kroz 3.700 transakcija. U nedeljnom trgovanju, akcije su učestvovale sa 96,1 odsto, dok preostalih 3,9 odsto prometa predstavlja učešće obveznica RS. Dnevni promet akcijama kretao se na ustaljenom nivou od oko 300 miliona dinara, dok je u trgovanju obveznicama RS zabeležen relativno nizak dnevni obim prometa u prvoj polovini nedelje, da bi u petak trgovanje tim hartijama premašilo 400 hiljada evra. Obveznice A2015 zabeležile su najveći promet na nedeljnom nivou, i to u iznosu od oko 330 hiljada evra. Učešće stranih investitora u trgovanju obveznicama RS iznosilo je 11,7 odsto. Važno je podsetiti i da je Odlukom Upravnog odbora Berze, privremeno ukinuto naplaćivanje provizije na sekundarno trgovanje dužničkim hartijama koje se nalaze na listingu Berze (u toj kategoriji su obveznice RS), i to u periodu od 1. do 31. decembra ove godine.
Kad je reč o trgovanju akcijama, od 286 emisija koje su istrgovane u prethodnoj nedelji, 69 je zabeležilo rast cene, dok je pad cene zabeležen za 121 emisiju akcija. Preostalih 96 emisija akcija kojima je trgovano u toku prethodne nedelje zabeležile su poslednju cenu jednaku onoj od prethodnog petka. Strani investitori su u ukupnom trgovanju akcijama učestvovali sa 44,1 odsto.
Investitorima su najinteresantnije bile akcije AIK banke iz Niša i Agrobanke iz Beograda, kojima je ostvaren promet od 233,3 odnosno 161,9 miliona dinara, dok sve ostale hartije beleže promet niži od 100 miliona dinara. Najveći skok cene među akcijama koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, od 8,6 odsto, zabeležile su akcije Dunav osiguranja iz Beograda, dok se na drugom mestu nalaze akcije Puteva iz Užica, čija je cena skočila za 7,5 odsto. Najveći, dvocifreni pad cene, zabeležile su akcije Navipa iz Zemuna, čija je poslednja cena od 1.400 dinara za 15,1 odsto niža u odnosu na početak nedelje.
Akcije koje se nalaze na listingu Berze, zabeležile su porast vrednosti. Tako su, recimo, akcije preduzeća Sojaprotein iz Bečeja poslednjeg dana trgovanja vredele 16.930 dinara. Skočila je i vrednost akcija Energoprojekt holdinga, a poslednja cena ovih akcija iznosila je 2.595 dinara. Akcije Tigra iz Pirota zabeležile su rast cene samo u ponedeljak i utorak, što je bilo dovoljno za nedeljno uvećanje cene od 45 dinara, tako da je poslednja cena ovih akcija iznosila 1.803. Natalija Nedeljković Izvor: Danas
INVESTICIONI FONDOVI, 1.12.2007
Investicioni fond ušao u trgovinski lanac u Vojvodini
Privatni investicioni “Fond za južni Balkan” (Saut Balkan fand), koji deluje u okviru fondacije SEAF, uložio je do sada u dokapitalizaciju “Gomeksa” više od dva miliona dolara, čime je postao vlasnik 35 odsto kapitala tog vodećeg trgovinskog lanca u Vojvodini.
SEAF je saopštio da namreava da u narednih pet godina investira oko 10 miliona dolara u “Gomeks”, koji je jedan od najvećih lanaca maloprodaje u okviru “CBA asocijacije”, koja okuplja 23 trgovinska lanca u Srbiji i deo je međnarodne “CBA grupacije” sa sedištem u Mađarskoj. To će omogućiti “Gomeksu”, koji sada poseduje mrežu od 17 maloprodajnih objekata, sa ukupno 300 zaposlenih, da u narednih pet godina otvori još 10 supermarketa u Srbiji i da zaposli još 450 ljudi.
Dokapitalizacijom “Gomeksa”, SEAF je, kako je istaknuto, uspešno okončao svoju prvu investiciju u Srbiji i time proširio poslovanje na jedno od najatraktivnijih brzorastućih tržišta na Balkanu. Kao suvlasnik i poslovni partner, “Saut Balkan fand” će, kako je saopšteno, raditi na unapređenju poslovanja i bržem rastu “Gomeksa”, oslanjajući se na svoje internacionalno iskustvo u povećanju vrednosti kompanija i pružanju neophodne podrške u poslovanju kroz ekspertizu iz različitih oblasti, uključujući strateški i operativni menadžment, marketing i finansije. SEAF-ova finansijska i operativna podrška će omogućiti “Gomeksu” da pojača svoje prisustvo u Vojvodini i da se proširi na ostala područja u Srbiji. SEAF investira kapital u privatne kompanije koje se bave različitim industrijskim delatnostima na teritoriji Srbije, Crne Gore i Makedonije.
SEAF je globalna investiciona kompanija sa sedištem u Vašingtonu, koja upravlja privatnim investicionim fondovima koji ulažu u kompanije na tržištima u razvoju, uključujući Centralnu i Istočnu Evropu, Aziju i Južnu Ameriku. Investitori SEAF-a na globalnom nivou su poznate međunarodne finansijske institucije, osiguravajuća društva, penzijski fondovi i banke, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finansijska Korporacija (IFC), Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Razvojna finansijska organizacija holandske vlade (FMO) i Sekretarijat za Međunarodne odnose u vladi Švajcarske (SECO).
Izvor: Dnevnik AKCIJE / BERZA, 30.11.2007
Indeksi Berze ponovo u minusu
Beograd - Povećanje broja akcija koje beleže pad vrednosti (44), u odnosu na broj onih čija cena raste (22) doprinelo je da indeksi Beogradske berze trgovački dan ponovo završe sa minusom. Taj minus kod opšteg indeksa BELEXLINE iznosi 0,4, kod BELEX15 0,3, a indeks SRX beleži najveći pad od dva odsto. Najveći pad vrednosti registrovan je kod akcija Puteva iz Užica (7,9 odsto), Simpa iz Vranja (7,2 odsto) i Dunav osiguranja (6,1 odsto).
Vrednost ukupnog prometa na Beogradskoj berzi dostigla je 359,6 miliona dinara, uz učešće stranih investitora od 42 odsto. Najviše se trgovalo hartijama od vrednosti građevinskog preduzeća Budućnost iz Novog Sada, koje i pored uvećanog prometa (64,3 miliona dinara) beleže pad cene od 10,6 odsto.
Značajniji obim trgovanja zabeležen je i akcijama niške AIK banke (47,1 milion dinara), dok je na akcije Agrobanke potrošeno 33,9 miliona dinara. U prvoj petorki investitorima su bili interesantne i akcije Koka Kole (promet od 19,5 miliona dinara) i Pobeda holdinga (19 miliona dinara). Obveznicama Republike Srbije je trgovano za 210.401 evro, a najviše serijom koja poslednja dospeva na naplatu - 2016. godine (115.591 evra).
Juče je na Beogradskoj berzi bilo aktuelno i trgovanje metodom minimalne cene, kojom se obavljao promet sa akcijama Autoservisa iz Čačaka (38 miliona dinara) i Elektronabave iz Beograda (875.637 dinara). Od ostalih informacija izdvajaju se dve: isključenje sa organizovanog tržišta - za hartije preduzeća Budućnost D.M.R. iz Paraćina i Stražilova iz Sremskih Karlovaca. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 29.11.2007
Četvrtinu prometa na Berzi ostvarile akcije preduzeća Beograd
Beograd - Oporavak vrednosti berzanskih indeksa bio je kratkog daha s obzirom na to da su juče svi indeksi ponovo zabeležili pad. Tako su, recimo, BELEX15 i SRX, indeksi koji prate kretanje cena najlikvidnijih hartija u Srbiji, pali za 0,8 odsto, dok je vrednost BELEXLINE bila niža za 0,4 odsto. Ukupan promet na Berzi dostigao je nivo od 368,7 miliona dinara dok je učešće stranih investitora smanjeno za oko tri odsto i iznosilo je 41 odsto. Na kupovinu obveznica Republike Srbije juče je potrošeno 65.938 evra, a najviše se trgovalo serijama koje dospevaju na naplatu 2008. (15.311 evra) i 2015. godine (13.331 evra). Za obveznice sa rokom dospeća 2016. godine, koja je do sada bila najinteresantnija investitorima, nije bilo tražnje.
Nešto manje od jedne četvrtine ukupnog prometa (81,6 miliona dinara) realizovano je kupovinom akcija preduzeća Beograd iz Beograda, koje su ujedno bile i najtrgovanije hartije od vrednosti, sa rastom cene od 4,9 odsto. To preduzeće, koje se bavi proizvodnjom i prometom alkoholnih i bezalkoholnih pića, poljoprivrednih proizvoda, kao i ugostiteljskim uslugama, ostvarilo je lane ukupan prihod od 1,2 milijarde dinara i neto profit od 27,2 miliona dinara. Na drugom mestu, sa prometom od 52,1 milion dinara, našle su se akcije Rudnika iz Rudnika, dok su se na trećem mestu liste akcija sa najvećim prometom, pozicionirale hartije Agrobanke (42,5 miliona dinara). Slede ih vlasnički papiri Koka Kole (promet od 35,7 miliona dinara) i AIK banke čiji je promet premašio 27,1 miliona dinara.
Većih cenovnih oscilacija nije bilo, jedino su akcije Dunav osiguranja zabeležile rast vrednosti od 8,1 odsto. Za 2,4 odsto skočila je i cena akcija Sojaproteina iz Bečeja koje su ostvarile promet od 10,6 miliona dinara. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 28.11.2007
Indeksi u blagom porastu
Beograd - Finansijsko tržište nastavlja sa oporavkom, posle dvonedeljnog negativnog trenda. BELEXLINE je juče zabeležio rast od 0,2 odsto, BELEX15 0,4 odsto, dok srpski indeks listiran na Bečkoj berzi svoju vrednost uvećava za 0,2 odsto. Ukupan promet na berzi premašio je 270 miliona dinara zahvaljujući uglavnom tražnji za investiranje u akcije. Obim prometa obveznica Republike Srbije ponovo je nizak (48.609 evra). Najviše se trgovalo serijom A2010K (20.917 evra), dok kod serija A2008K, A2011K, A2012K, A2013K i A2015K nije zabeležen promet.
Najveću pažnju investitora privukli su vlasnički papiri AIK banke, na čiju kupovinu je juče potrošeno 63,4 miliona dinara .
Trgovalo se u značajnijem obimu i akcijama Agrobanke ( promet od 39,2 miliona dinara), kao i Imleka, (31,3 miliona dinara). Prvu petorku najtraženijih akcija Beogradske berze čine i hartije od vrednosti Sojaproteina (16 miliona dinara) i Metals banke (9,7 miliona dinara).
Oporavak berzanskih indeksa prati i rast cena većeg broja emitovanih hartija od vrednosti kojima je trgovano. Od 45 akcija firmi koje su trgovački dan završile u plusu, najveći rast vrednosti beleže akcije Strela Ub iz Uba, sa poskupljenjem od 19,9 odsto, slede akcije Telefonkabla (10,7 odsto), hartije od vrednosti Laste (8,5 odsto) i Dunav osiguranja (4,8 odsto). Na drugoj strani, najveći pad od 11,3 odsto beleže akcije vranjskog Alfa Plama.
Beogradska berza je juče donela Rešenje o privremenoj obustavi trgovanja za akcije preduzeća Turist iz Bačke Palanke. Darko Jovanović Izvor: Danas 
AKCIJE / BERZA, 27.11.2007
Akcije Jedinstva iz Vranja privukle pažnju investitora
Beograd - Jučerašnje trgovanje na Beogradskoj berzi obeležio je značajan obim prometa akcijama Jedinstva iz Vranja. Hartijama od vrednosti tog saobraćajnog preduzeća trgovano je metodom preovlađujuće cene (za 51,2 miliona dinara), ali i kroz blok trgovanje (za 125 miliona dinara). Po ceni od hiljadu dinara prodato je više od 53 odsto akcija vranjskog Jedinstva. To preduzeće je počev od 2005. godine stabilizovalo poslovanje, a lane je ostvario ukupan prihod od 655,3 miliona dinara i neto profit od 1,2 miliona dinara. Veći obim prometa beleže i akcije AIK banke (25,1 miliona dinar), čija je cena uvećana za 6,7 odsto. Akcijama Beogradelektra trgovano je za 19,1 milion dinara, dok je na vlasničke papire Agrobanke i Sojaproteina potrošeno po jedanaest miliona dinara.
Vrednost ukupnog prometa na Beogradskoj berzi koji je ostvaren kroz 600 transankcija, dostigla je juče 321 milion dinara, dok je učešće stranih investitora iznosilo 46,5 odsto. Njihov udeo na strani kupovine akcija je izraženiji (69,5 odsto), i trostruko je veći od njihovog učešća u prodaji akcija (23,6 odsto). Sva tri indeksa beleže rast - najveći pomak od 2,6 odsto zabeležio je indeks SRX, a najmanji BELEXLINE (0,6 odsto). Indeks BELEX15 beleži rast vrednosti od 1,7 odsto.
Od ostalih dešavanja na berzi izdvaja se rekordno nizak promet obveznica Republike Srbije (samo 7.652 evra). Interesovanja je bilo za serije A2010K (4.395 evra) i A2016K (3.257 evra), dok kod ostalih serija promet nije zabeležen. Za dva preduzeća su doneta rešenja o isključenju hartija sa organizovanog tržišta, pa se tako više neće trgovati akcijama Somboleda iz Sombora i Neimara iz Novog Sada. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 26.11.2007
Kretanja na domaćem finansijskom tržištu
Protekla nedelja mogla bi se slobodno okarakterisati kao pet veoma teških trgovačkih dana u kojima su tržištem dominirali beznadežnost i pesimizam investitora koji su žestoko oborili cene skoro svih likvidnih akcija. Indeks Beleks 15 potonuo je nepunih 10 odsto dok je u samo jednom danu, u utorak, izgubio skoro pet procenata. Ovaj berzanski pokazatelj spustio se na kraju sedmice na nivo od 2.203,23 poena što je vrednost koju je dostizao krajem februara tekuće godine.
Silazni trend tržišta, već nekoliko sedmica prisutan u celoj regiji, kao i sve jači uticaj političke neizvesnosti koja se nadvija nad Beogradskom berzom, verovatno su glavni faktori naglog potonuća domaćeg tržišta akcija.
Izuzetno nepovoljan signal investitorima dala je i neuspela prodaja novosadskog DDOR-a koja je privukla samo jednog ponuđača. Italijanska Fondijarija, nezvanično, bila je spremna platiti za kontrolni paket jedne od dve vodeće domaće kompanije u oblasti osiguranja manje od 200 miliona evra, te su investitori sa nevericom sagledavali tržišne kapitalizacije kompanija sa Beogradske berze, pre svega iz finansijskog sektora.
Najtrgovanija hartija bila je niška AIK banka koja je uz realizaciju od 375,5 miliona dinara izgubila na vrednosti više od 13 procenata spustivši se ispod nivoa od 9.000 dinara. Beogradska Agrobanka pala je 5,2 odsto okončavši sedmicu na nivoima oko 23.000 dinara. Novosadska Metals banka spustila se do kote od 40.000 dinara, naglo potonuvši odmah nakon neuspele prodaje DDOR-a. Ova novosadska bankarska ustanova zabeležila je minus od skoro 18 procenata, te je od likvidnih hartija jedino beogradsko Dunav osiguranje zabeležilo značajniji pad. Među trgovanijim hartijama bio je i bečejski “Sojaprotein” koji je umanjio tržišnu kapitalizaciju oko 11 procenata. Ova kompanija zabeležila je realizaciju od 216 miliona dinara dok je nedeljni minimum ostvarila na ceni od 16.000 dinara. Nešto blaži pad zabeležio je holding “Energoprojekt”, dok je najstabilnija hartija na A listingu bio pirotski “Tigar”, istina sa nevelikim obimom prometa.
Aukcijsko tržište nije beležilo ovakva dramatična kretanja ali na velikom broju hartija nije beležena značajna tražnja. Novosadska industrija mesa “Neoplanta” pala je i ispod nivoa od 1.000 dinara čime je nastavljen nagli silazni trend ove hartije. Solidne promete beležio je vrbaški “Vital” koji se spustio do nivoa od 7.700 dinara dok je uljara “Banat” iz Nove Crnje u samo jednoj transakciji pala 15 procenata uz promet od 18,7 miliona dinara. Nešto manji promet uz nepromenjenu cenu zabeležila je senćanska šećerana TE-TO dok je Fabrika šećera Crvenka blago smanjila vrednost na 13.000 dinara.
Nenad Gujaničić
Izvor: Dnevnik
AKCIJE / BERZA, 23.11.2007
Akcije AIK banke podigle promet na Berzi
Beograd - Situacija na finansijskom tržištu se ne popravlja. Nastavljen je silazni trend, što je očigledno ako se posmatra kretanje opšteg indeksa BELEXLINE, koji već deseti dan beleži pad vrednosti. Jučerašnji pad vrednosti iznosi dva odsto i posle dužeg perioda, taj pad je veći od smanjenja vrednosti indeksa BELEX15 i SRX, koji beleže pad od 1,7, odnosno 1,8 odsto. Učešće stranih investitora u ukupnom prometu povećano je na 47,8 odsto zbog intenzivnije prodaje akcija (s-FIS = 63,3 odsto).
Interesovanje za akcije AIK banke (obim prometa dostigao je 190,5 miliona dinara) podiglo je vrednost ukupnog prometa na Beogradskoj berzi koji je dostigao 416,6 miliona dinara. Cena akcija AIK banke pala je ispod nivoa od 9.000 dinara, dok je najniža dnevna vrednost iznosila 8.750 dinara.
Akcijama Komercijalne banke trgovalo se za 28,5 miliona dinara, a hartijama od vrednosti Agrobanke za 19,8 miliona dinara. Obim prometa akcija beogradskog preduzeća Vrenje premašio je 13,6 miliona dinara, dok je na vlasničke papire Novosadskog sajma potrošeno 10,2 miliona dinara. Promet obveznica Republike Srbije iznosio je 677.176 evra, a najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju serijama A2013K (227.000 evra) i A2009K (168.000 evra).
Pad cena većine akcija nastavljen je i juče. Najveći pad beleže (u odnosu na promet) akcije Fidelinke - 11,6 odsto, zatim Dunav osiguranja (10,4 odsto), Jubmes banke ( 10,4 odsto), kao i Imleka (sedam odsto). Suprotno ovim negativnim kretanjima, jedino akcije Somborstana i dalje poskupljuju, i to po stopi od 20 odsto. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 22.11.2007
Blagi oporavak berzanskih indeksa
Beograd - Posle značajnijeg pada zabeleženog u utorak, indeksi Beogradske berze juče su počeli da se oporavljaju. Za BELEXLINE pad iznosi 1,5 odsto, a za BELEX15 i SRX 1,8, odnosno 1,6 odsto. Uprkos tome, zabrinjava činjenica da se povećava broj hartija od vrednosti koje trgovanje završavaju sa nižim cenama. Od 131 emisije akcija, kojima se juče trgovalo, kod 81 je registrovan pad cene, a rast kod 16. Taj odnos je kod kontinuiranog trgovanja još nepovoljniji - samo četiri emisije akcija beleže rast vrednosti, a čak 31 pad cene. Najveći gubitak beleže akcije Telefonije (13,8 odsto), Dunav osiguranja (8,5 odsto) i Koncerna Bambi-Banat (7,5 odsto). Jedine hartije od vrednosti koje se mogu pohvaliti značajnijim skokom vrednosti (većim od 19 procenata) jesu akcije preduzeća Somborstan i Strela Ub.
Ukupan promet na berzi juče je iznosio 240,4 miliona dinara, dok je udeo stranih investitora sveden na 38,8 odsto. Najveću pažnju investitora privlači i dalje bankarski "trio" (akcije AIK, Univerzal i Agrobanke). Za kupovinu akcija AIK banke juče je potrošeno 52,5 miliona dinara, a za Univerzal i Agrobanku 24,5, odnosno 16,6 miliona dinara. Slede zatim vlasnički papiri Sojaproteina i subotičke Fidelinke kojima se trgovalo za 15,6, odnosno 11,2 miliona dinara.
Smanjena aktivnost karakteriše i berzansko trgovanje obveznicama Republike Srbije. U obveznice je uloženo dvostruko manje sredstava nego prethodnog dana, odnosno 346.559 evra. Najtraženija je bila serija A2015K (promet od 301.256 evra), dok se serijama A2008K, A2010K, A2011K i A2013K uopšte nije trgovalo. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 21.11.2007
Svi berzanski indeksi u minusu
Beograd - Investiciona klima na Beogradskoj berzi juče se dodatno pogoršala, imajući u vidu da su svi indeksi zabeležili nagli pad vrednosti. Opšti indeks BELEXLINE izgubio je tri odsto vrednosti, ili 122 indeksnih poena, što predstavlja najveći zabeležen pad od 9. maja ove godine. Indeksi BELEX15 i SRX zabeležili su još drastičniji pad od 4,9, odnosno 7,2 odsto. Takva kretanja indeksa mogu se objasniti činjenicom da na njihovu vrednost u velikoj meri utiče kretanje cene akcija banaka, koje su u utorak, (sve, osim Agrobanke) pale. Tako su, recimo, akcije Metals banke pale za deset odsto, AIK banke za 7,2 odsto a Univerzal banke za 7,1 odsto. Cena akcija Privredne banke bila je niža za 5,9 odsto, dok su hartije od vrednosti Komercijalne i Jubmes banke registrovale pad od 4,7, odnosno četiri odsto.
Ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je 447,8 miliona dinara, a povećano je i učešće stranih investitora na 62 odsto ostvareno pre svega u prodaji akcija (68,7 odsto), što do sada nije bio čest slučaj, jer su strani investitori uglavnom više kupovali akcije.
Najveći obim prometa zabeležen je u trgovini hartijama od vrednosti bečejskog Sojaproteina. Investitori su iskoristili najnoviji pad cene ovih akcija od 8,2 odsto i u njih uložili 150,5 miliona dinara.
Značajniji promet ostvaren je i u trgovanju akcijama AIK banke (37,7 miliona dinara), dok se vlasničkim papirima Agrobanke trgovalo za 33,8 miliona dinara. Vrednost prometa Energoprojektovih hartija premašuje 30 miliona dinara, a intenzivnije se trgovalo i Imlekovim akcijama (17,5 miliona dinara). Za obveznice Republike Srbije vladalo je interesovanje vredno 794.150 evra, a najviše su kupovane serije A2015K - 358.500 evra i A2012K - 143.801 evro.
Beogradska berza donela je i dva Rešenja o isključenju sa organizovanog tržišta za akcije Agrovojvodine iz Vršca i Strele iz Obrenovaca. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 20.11.2007
Akcionari Tigra najveći gubitnici
Beograd - Na nedavno održanoj Šestoj međunarodnoj konferenciji na Beogradskoj berzi iznet je podatak da naša berza zauzima treće mesto mesto u regionu po ostvarenom prometu. Međutim, ukoliko se nastavi sa nižim dnevnom obimom trgovanja, kao što je juče bio slučaj, kada je ukupan promet dostigao 277,3 miliona dinara, ta pozicija lako može biti izgubljena. Svi pokazatelji na Beogradskoj berzi su juče imali negativan predznak. Opšti indeks BELEXLINE beleži pad od 0,8 odsto, BELEX15 1,5, a SRX 2,4 odsto. Učešće stranih investitora iznosi 33,5 odsto, uz smanjenje aktivnosti u kupovini akcija sa 54 odsto u petak, na 40 odsto juče.
Od ukupno 143 emisije hartija od vrednosti sa kojima se na berzi trgovalo juče kod 55 zabeležen je pad, rast vrednosti kod 31, dok je sa nepromenjenom cenom je ostalo 57 akcija. U odnosu na obim prometa, najveći gubitak beleže akcionari Tigra (pad vrednosti od 6,7 odsto), zatim akcionari Progresa (pad od 5,9)i Planuma (pet odsto). "Čast" berze odbranila je firma Minel Dinamo,koja je sa prometom od 1,8 miliona dinara, svoju tržišnu kapitalizaciju uvećala za dnevno maksimalno dozvoljenih 20 procenata.
Na prvom mestu po obimu prometa bile su akcije Metals banke, kojima se trgovalo za 23,9 miliona dinara, sledi niška AIK banka (promet od 22,3 miliona i pad vrednosti akcija od 3,2 odsto), a među traženijim bile su i akcije Informatike ( promet od 21,5 miliona dinara)i hartije od vrednosti šećerane TE-TO iz Sente ( 18,9 miliona dinara). Listu akcija sa najvećim prometom zatvaraju akcije Agrobanke, kojima se trgovalo za 18,1 milion dinara.
Promet obveznica RS vredeo je 799.195 evra i od tog iznosa najveći deo, ili 563.503 evra čini promet obveznicama serije A2016K. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 19.11.2007
Ne prestaje pad indeksa
Nakon ovonedeljnog trgovanja, može se zaključiti da opšta situacija za investitore na Beogradskoj berzi nije povoljna. Ukupan pad tržišta za proteklu nedelju, meren kroz kretanje opšteg indeksa BELEXLINE iznosi 2,67 odsto. Od ponedeljka ovaj indeks beleži minus od 110,67 indeksnih poena, što može uticati da, ako se ovakav trend nastavi, njegova vrednost padne ispod granice od četiri hiljade poena. Negativan trend karakteriše i kretanje vrednosti indeksa BELEX15, čiji minus za ovu nedelju iznosi 4,6 odsto, ili 118,85 indeksnih poena. BELEX15 će ponedeljak dočekati sa nivoom od 2.447,08 poena. Ipak, najveći pad zadesio je srpski indeks SRX koji se kotira na Bečkoj berzi, koji je u petak izgubio 3,86 odsto.
U periodu od 12. do 16. novembra ukupni ostvareni promet na Beogradskoj berzi iznosio je 2,1 milijardu dinara i to je postignuto kroz 3.727 transakcija. Vrednost prometa je varirala iz dana u dan, od najvišeg iznosa u utorak od 626.284.152 dinara, do najnižeg ostvarenog u ponedeljak od 239.587.804 dinara. Kao i mnogo puta od početka ove godine, najveće interesovanje vladalo je za akcijama AIK banke iz Niša. Ukupno je za nedelju dana prodato 68.596 akcija ove banke, u ukupnoj vrednosti od 727,9 miliona dinara. Sva pomenuta trgovanja obavljana su u rasponu cene od 10.300 do 10.800 dinara. Sledeće po prometu bile su hartije od vrednosti Energoprojekt holdinga, čije je trgovanje "težilo" 110,4 miliona dinara, dok je za akcije zrenjaninskog Dijamanta potrošeno 86 miliona dinara. Dosta su bile tražene i akcije Metals banke (79,6 miliona dinara), kao i vlasnički papiri preduzeća Informatika iz Beograda (51 milion dinara).
Strani investitori nastavljaju da koriste trenutnu situaciju kada je reč o cenama tako da njihovo učešće u trgovanju dominira u odnosu na domaće investitore. To se pogotovo može videti na strani kupovine akcija gde je njihovo učešće u utorak dostiglo udeo od čak 78,67 odsto. S druge strane, najmanji obim aktivnosti stranih investitora zabeležen je u petak kada je iznosio 29,38 odsto.
Kada je reč o obveznicama stare devizne štednje izdatim od strane Republike Srbije, statistika pokazuje sledeće: obveznicama je treće nedelje novembra trgovano u ukupnom iznosu od 2.551.614 evra. Najviše je trgovano serijama A2016K - 1,3 miliona evra i A1015K - 619.484 evra. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 17.11.2007 Pad vrednosti berzanskih indeksa
Nespremnost investitora za dalje ulaganje na Beogradsku berzu, dovelo je do novog osetnog pada indeksnih pokazatelja. Najveći pad vrednosti beleži indeks koji prati srpske najlikvidnije hartije od vrednosti, odnosno indeks BELEX15 (3,4 odsto) i SRX (3,8 odsto). Smanjenje nije zaobišlo ni BELEXLINE, koji je na kraju jučerašnjeg trgovanja ukazivao na pad prometa od dva odsto. Nekada likvidne i tražene akcije, juče su prodavane po znatno nižim cenama. Tako akcije Metalca beleže pad vrednosti od 13,4 odsto, Velefarma 10,7 odsto, a Komercijalne banke deset odsto, dok su užički Putevi i beogradsko Globos osiguranje u minusu koji premašuje sedam odsto. Od 135 emisija akcija kojima se juče trgovalo, dvostruko veći broj je onih sa padom cene (57) nego onih sa rastom (26).
Ukupan promet dostigao je 267,3 miliona dinara, a učešće stranih investitora iznosi 29,4 odsto. Najtraženija hartija od vrednosti bila je akcija Metals banke, a promet je dostigao 63,2 miliona dinara. Značajnija pažnja investitora usmerena je i na akcije Pekabete (promet od 25,2 miliona dinara), ali uz smanjenje cene za 8,7 odsto. Interesovanje za kupovinu akcija AIK banke iznosi samo skromnih 16,8 miliona dinara, dok se hartijama od vrednosti Agrobanke trgovalo za 16 miliona dinara, a najnoviji pad od 2,8 odsto, vratio je cenu akcija ove banke na nivo iz septembra 2006. godine. Da nije sve tako crno, pokazuju rezultati iz transakcija vezanih za beogradski Montinvest, gde je tražnja od 10 miliona dinara podigla cenu akcija za 20 odsto (33.600 dinara). Značajniji rast zabeležili su i vlasnički papiri saobraćajnog preduzeća Lasta, čija vrednost (promet od 4,7 miliona dinara) raste po stopi od 10 odsto. Promet obveznica Republike Srbije iznosi 763.832 evra i od te sume, daleko najveći iznos (544.832 evra) odnosi se na trgovinu serijom A2016K, koja poslednja dospeva na naplatu i nosi godišnji prinos od 5,6 odsto. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 16.11.2007
Ukupan promet berze za 10 meseci 1,8 milijardi evra
Beograd - Ukupan promet Beogradske berze u prvih deset mesci ove godine bio je 1,8 milijardi evra, od čega je trgovina akcijama činila 1,6 milijardi evra, izjavila je juče Gordana Dostanić, direktor berze. Prosečna dnevna vrednost prometa akcijama je u tom periodu iznosila oko osam miliona evra, što je gotovo dvostruko više nego prošle godine, rekla je ona na otvaranju Šeste međunarodne konferencije Beogradske berze.
Prema njenim rečima, prosečna vrednost transakcija je sa 9.000 evra, koliko je iznosila prošle godine, pala na manje od 7.000 evra, zbog pojačane aktivnosti malih domaćih investitora. Učešće stranih investitora u trgovanju akcijama iznosi oko 40 odsto, pri čemu su oni zastupljeni sa oko 60 procenata, tako da je neto priliv stranih investitora na Beogradskoj berzi 100 milijardi dinara, kazala je Dostanić. Beogradska berza je u prvih šest meseci ove godine bila treća berza po obimu prometa u regionu, a ispred nje bile su berze u Bukureštu i Zagrebu, a iza berze u Ljubljani i Sofiji.
Očekivanja berze u budućnosti vezuju se, kako je navela, za rast uloge dobrovoljnih penzionih i investicionih fondova, ohrabrenje kompanija da svoje hartije uključe na berzansko tržište, te mere Vlade koje će biti usmerene u pravcu podsticaja investiranja na tržištu kapitala. Očekuju se i inicijalne javne ponude kod preduzeća iz oblasti energetike, telekomunikacija, farmaceutike, saobraćaja koje su trenutno u vlasništvu države. Dostanićeva je najavila da će se na dvodnevnoj konferenciji, na kojoj učestvuje više od 400 predstavnika berzi iz sveta, banaka i brokerskih kuća, razgovarati o primeni "fiks protokola", algoritamskom trgovanju, finansijskim derivatima. Biće reči i o potrebama i značaju lokalnog rejtinga, te odnosu međunarodnih i lokalnih rejting agencija, inicijalnim javnim ponudama, kao i informisanju i marketingu u berzanskim poslovima. Izvor: Danas 
AKCIJE / BERZA, 14.11.2007 Akcije AIK banke spasle još jedan trgovački dan na Berzi
Beograd - Ubedljivo najveći promet na Beogradskoj berzi ostvarile su juče obične akcije AIK banke. Te hartije od vrednosti spasile su još jedan trgovački dan na Berzi. U prilog toj konstataciji govori podatak da je od 608 miliona dinara ukupnog prometa, trgovanjem akcijama AIK banke ostvareno čak 305,4 miliona dinara. Pažnju investitora privukle su i prioritetne akcije ove banke, u koje su uložili 8,6 miliona dinara. U žiži interesovanja našli su se i vlasnički papiri uljare Vital iz Vrbasa, kojima se trgovalo za 50 miliona dinara. Prometom većim od 32 miliona dinara i rastom cene od 3,93 odsto mogu se pohvaliti i akcije Informatike, dok se akcijama Metals banke trgovalo za 31 miliona dinara. Nešto veći promet zabeležile su i akcije zrenjaninskog Dijamanta - promet od 27,9 miliona dinara.
Sva tri indeksa Beogradske berze juče su bila u padu. BELEXLINE je izgubio na vrednosti 0,11 odsto, dok indeksi koji prate srpske najlikvidnije hartije, BELEX15 i SRX beleže pad od 0,2, odnosno 0,04 odsto. Trgovanje obveznicama RS povećano je na 963.938 evra, a najtrgovanija, sa prometom od 789.623 evra, bila je serija A2016K koja svojim vlasnicima donosi godišnji prinos od 5,56 odsto.
Veće oscilacije u cenama zabeležene i kod akcija Mlekare Šabac, gde je povećana tražnja od 4,2 miliona dinara pogurala cenu na gore za 19,64 odsto. Slično je bilo i kod vlasničkih papira Tamnave iz Uba, kojima se trgovalo za 5,1 milion dinara i koje su poskupele za 7,14 odsto. Darko Jovanović
Izvor: Danas 
AKCIJE / BERZA, 13.11.2007
Investitori najviše ulagali u akcije AIK banke
Beograd - Prvog ovonedeljnog dana trgovanja na Beogradskoj berzi ostvaren je promet od 435,5 miliona dinara, pri čemu su dominirale akcije, dok je promet obveznicama stare devizne štednje iznosio 246.989 evra. Najtraženije su bile obveznice serije A2010K ( 65.364 evra) i A2016K (40.561 evra). Dva berzanska indeksa (BELEX15 i SRX) beleže rast od 0,2, odnosno 0,1 odsto, a opšti indeks BELEXLINE pad od 0,1 odsto.
Investitori su juče bili najviše zainteresovani za kupovinu vlasničkih papira niške AIK banke (promete od 106,7 miliona dinara), a na drugom mestu našle su se akcije Energoprojekta (promet od 65,4 miliona dinara). Transakcijama vezanim za hartije od vrednosti Dijamanta iz Zrenjanina ostvaren promet od 58,1 miliona dinara. Uprkos visokom prometu, akcije Dijamanta su trgovački dan završile u minusu od 4,7 odsto. Firma Projektomontaža sa prometom od 47 miliona dinara beleži i novi skok cene akcija od 10 odsto, kao i novi istorijski maksimum od 11.000 dinara. Tražene su bile i hartije od vrednosti Univerzal banke, kojima je ostvaren promet od 26,7 miliona dinara.
Juče su obavljena i dva premijerna trgovanja. Prvi put su se na Beogradskoj berzi pojavile akcije preduzeća Beograd film, koje su zabeležile skok cene od 52,7 odsto, odnosno cenu od 910 dinara za jednu akciju. U prvom trgovanju hartijama od vrednosti Neoplante iz Novog Sada ostvaren je promet od 11,8 miliona dinara, a cena jedne akcije dostigla je 2.000 dinara. Berza je juče donela i četiri Rešenja o isključenju hartija sa organizovanog tržišta - više se neće trgovati akcijama preduzeća Inos i LIK iz Beograda, Nišprometa iz Niša i Šumadije iz Sombora. Darko Jovanović
Izvor: Danas 
INVESTICIONI FONDOVI, 12.11.2007 Dozvole za nove otvorene fondove
Komisija za hartije od vrednosti je izdala dozvole za dva nova otvorena investiciona fonda.Delta dynamic i KD Ekskluziv koji su organizirani kao otvoreni investicioni fondovi rasta vrednosti imovine.Delta dynamic je u upravljanju Delta Investmentsa, koji već upravlja sa balansiranim otvorenim investicionim fondom Delta Plus.KD Ekskluziv je u upravljanju KD Investmentsa iz Beograda, koje je član slovenačke KD Group. KD Group ima u upravljanju 25 otvorenih investicionih fondova. KD Ekskluziv će ulagati u kompanije na zvaničnim berzanskim tržištima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske i Rumunije.Javni poziv za upis investicionih jedinica biće objavljen do kraja novembra.
Izvor:www.investicioni-fondovi.com
AKCIJE / BERZA, 10.11.2007
Akcije Energoprojekta podigle promet na Berzi
Beograd - U jučerašnjem trgovanju na Beogradskoj berzi dominirao je simbol Energoprojektovih akcija - ENHL. Investitori su u hartije od vrednosti ovog preduzeća uložili 251,8 miliona dinara, što je uticalo da ukupan promet na berzi poraste na 491,4 miliona dinara. Inače, Energoprojekt je juče objavio plan poslovanja za drugo polugođe tekuće godine, u kome se ističe predviđeni konsolidovani promet od 105,7 miliona evra, dok bi konsolidovana bruto dobit trebalo da dostigne 5,8 miliona evra. Od ostalih akcija po nešto većem obimu prometa izdvajaju se vlasnički papiri AIK banke (25,2 miliona dinara) i Vojputa iz Subotice (23,1 milion dinara). Uz pad cene za 2,8 odsto, trgovalo se i akcijama Agrobanke (18,3 miliona dinara), dok je promet akcijama Informatike dostigao 12,1 milion dinara.
Najveći rast cena (po 19 odsto) beleže akcije Rudnika i Somborstana, zatim vranjskog Zavarivača koje su uz promet od 7,3 miliona dinara poskupele za 12,3 odsto, dok je preduzeće GIK Banat iz Zrenjanina svoju tržišnu kapitalizaciju uvećalo za 7,8 odsto.
Nakon konstantnog rasta početkom nedelje, indeksi Beogradske berze počeli su da padaju i kraj ovonedeljnog trgovanja dočekali su sa nešto većim minusom. BELEX15 beleži najveći pad (1,4 odsto), dok su SRX i BELEXLINE pali za 0,9, odnosno za 0,7 odsto. Učešće stranih investitora raste i dostiglo je 73,3 odsto, uz povećanu aktivnost u kupovini akcija (79,7 odsto). Obveznicama RS je trgovano za 271.186 evra, a najviše serijom A2015K (122.981 evra). Kompanija Telefonija iz Beograda je zbog trenutne situacije na Beogradskoj berzi, svoju XI emisiju akcija produžila do 20. decembra 2007. godine. Darko Jovanović Izvor: Danas 
AKCIJE / BERZA, 9.11.2007
Investitori usporili aktivnosti na Berzi
Beograd - Još jednom se pokazalo da pozitivne informacije ne utiču na Beogradsku berzu. Naime, posle jučerašnjeg parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, što je trebalo da bude znak investitorima da je tržište Srbije perspektivno, investitori su "usporili" aktivnost, a promet na Beogradskoj berzi smanjen je na 256,4 miliona dinara. Smanjen je i broj transakcija (na 873) i učešće stranih investitora u ukupnom prometu Beogradske berze (na 35,7 odsto). Jedino berzanski indeksi beleže rast vrednosti. Indeksi BELEXLINE i BELEX15 registrovali su skok vrednosti od 22 odsto, a SRX 0,6 odsto.
Akcije AIK banke su sa prometom od 41,6 miliona dinara i dalje na prvom mestu po obimu trgovanja, dok ostale akcije na berzi beleže smanjenjen promet. Tako je hartijama od vrednosti Agrobanke trgovano za 17,5 miliona dinara, beogradske Informatike 17,4 miliona dinara, a akcijama Sojaproteina za 14,4 miliona dinara. Veći promet ostvaren je u trgovanju akcijama Projektomontaže (12,4 miliona dinara), koje beleže i rast cene za 700 dinara, što je ujedno i njihov istorijski maksimum.
Kada je reč o rastu cena vlasničkih papira, značajan skok beleže hartije firmi Somborstana i Strele iz Uba (19,9 odsto), uz nepodmirenu tražnju, pa se danas može očekivati dalji rast cena tih akcija. Značajniji skok (pet odsto) imale su i akcije Zorka Pharme, kojima se trgovalo za oko 1,7 milion dinara. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 8.11.2007
Investitori najviše ulagali u akcije AIK banke i Energoprojekta
Beograd - Vrednost prometa na Beogradskoj berzi varira iz dana u dan, pa je tako, recimo, posle nešto uspešnijeg trgovanja zabeleženog u utorak, juče usledio pad prometa koji se spustio na 439,9 miliona dinara. Strani investitori zadržavaju visok nivo aktivnosti od 51,73 odsto, pogotovu na strani kupovine akcija, gde je njihov učinak duplo bolji nego na strani prodaje. I berzanski indeksi juče su živnuli - BELEXLINE je skočio za 0,48 odsto a BELEX15 za 1,09 odsto, samo je SRX zabeležio pad vrednosti od 0,33 odsto. Najveća statistička promena registrovana je u trgovanju obveznicama RS gde je promet drastično smanjen na 61.226 evra.
Kao i prethodnih dana, investitori su najviše ulagali u kupovinu akcija AIK banke koje su ostvarile promet od 49,9 miliona dinara. Na drugom mestu našle su se hartije od vrednosti Energoprojekt holdinga kojima se trgovalo za 44 miliona dinara, dok je povećana tražnja vredna 28,3 miliona dinara za akcijama uljare Vital doprinela oporavku njihove cene za 5,09 odsto. Agrobanka uspela je da odbrani cenu od 27.000 dinara po akciji, uprkos činjenici da je trgovanje njenim vlasničkim papirima vredelo 24,4 miliona dinara. Zbog povećane tražnje od 23,3 miliona dinara, od juče su na listi najtraženijih našle i akcije Goša Montaže. Više se trgovalo i Projektomontažom (16,1 milion dinara), kao i akcijama Univerzal banke (12,4 miliona dinara). To je rezultiralo skokom cene akcija Projektomontaže za 12,5 odsto, a Univerzal banke za osam procenata. Najviše je skočila cena akcija Somborstana (20 odsto), a u stopu ih slede hartije od vrednosti Agrosemena iz Kikinde (skok od 14,49 odsto) i novosadskog Motinsa čija je vrednost porasla za 7,5 odsto. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 7.11.2007
Ponovo zelena boja na tikeru Berze
Beograd - I juče je zelena boja dominirala na tikeru Beogradske berze. To znači da je veći broj hartija od vrednosti (njih 63) koje su trgovački dan završile u plusu, od onih koje su bile minus (njih 52). Najveći skok cene, od 19,98 odsto, ostvarile su akcije Somborstana, vrednost akcija Mlinoservisa iz Novog Sada skočila je za 17,6 odsto, preduzeća Bane Sombor za 15,38 odsto, dok su akcije Privredne banke Beograd koje su ostvarile promet od 9,9 miliona dinara, svoju cenu popravile za 5,36 odsto. Sve to se odrazilo i na rast vrednosti sva tri indeksa, pa je tako opšti indeks BELEXLINE podigao nivo za 0,36 odsto, indeks najlikvidnijih akcija - BELEX15 porastao je za 0,91 odsto, dok je SRX u odnosu na ponedeljak, skočio za 0,74 odsto.
Ukupan promet ostvaren juče na Berzi kretao se oko 593,4 miliona dinara, a aktivnosti stranih investitora oko 52,04 odsto. Na čelo kolone najtrgovanijih ponovo su izbile obične akcije AIK banke iz Niša sa prometom od 70,9 miliona dinara. Slede ih prioritetne akcije istoimene banke, kojima se trgovalo za 62,8 miliona dinara, a odmah iz njih su vlasnički papiri Sojaproteina sa prometom od 42 miliona dinara. Veću pažnju investitora privukle su i akcije Ratara iz Pančeva čija je vrednost skočila za 8,13 odsto a ostvarile su promet od oko 38 miliona dinara. Sličan promet zabeležile su i akcije Agrobanke (34 miliona dinara).
Povećanju ukupnog prometa na Berzi doprinelo je i jače interesovanje, prvenstveno domaćih investitora (učešće stranih iznosilo je samo 1,15 odsto), za obveznicama Republike Srbije. Ovim papirima trgovalo se za 1.387.462 evra, a najveću pažnju privukle su dve serije koje poslednje dospevaju na naplatu - A2016K (milion evra) i A2015K (334.621 evra). Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 6.11.2007 Blagi oporavak berzanskih indeksa
Beograd - Pozitivna kretanja na Beogradskoj nastavljena su i u ponedeljak, a svi berzanski indeksi zabeležili su oporavak. BELEXLINE beleži rast od 0,5 odsto, BELEX15 skočio je za jedan odsto, a SRX za 1,5 odsto. Ukupan promet dostigao je 407,8 miliona dinara, dok učešće stranih investitora iznosi 54,8 odsto. Obveznicama Republike Srbije trgovalo se za 544.933 evra, a "zvezda" jučerašnjeg trgovanja je serija A2013K sa prometom od 296.626 evra i godišnjim prinosom od 5,5 odsto.
Pored pomenute serije obveznica, značajan obim prometa ostvaren je trgovanjem akcijama Kopaonika iz Beograda. Vlasnike je promenilo 4.500 akcija (ili tri odsto od ukupnog broja) u vrednosti od 65,2 miliona dinara.
Vlasnički papiri AIK banke beleže promet od 50,2 miliona dinara i "popravili" su vrednost za 2,4 odsto, dok se vranjskim Alfa Plamom trgovalo za 40,9 miliona dinara. Tražnja "teška" 25,5 miliona dinara uticala je da tržišna kapitalizacija Albusa iz Novog Sada beleži rast od 11,6 odsto, a dalji rast cene može se očekivati i dalje, jer nivo tražnje premašuje ponudu. Značajan obim prometa (za 20 miliona dinara) ostvaren je i trgovanjem akcijama preduzeća Putevi iz Užica.
Na trgovanju Beogradske berze učestvuju od juče i akcije preduzeća Tisa iz Sente i Niva iz Novog Sada. Prvo pojavljivanje na domaćem finansijskom tržištu za akcije ugostiteljskog preduzeća Tisa iz Sente proteklo je uz skok cene od 100 odsto, dok su akcije tekstilnog preduzeća Niva iz Novog Sada ostvarile rast vrednosti od 293,9 odsto. U obe transakcije zabeležen je simboličan obim od jedne, odnosno dve akcije kod novosadske Nive. Darko Jovanović Izvor: Danas 
AKCIJE / BERZA, 5.11.2007 Akcije Telekoma na berzi od polovine 2008.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić izjavio je da bi trgovina akcijama Telekoma Srbija na berzi mogla da počne u drugoj polovini iduće godine, a akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) početkom 2009. godine.
"Izlazak velikih javnih preduzeća na berzu obezbediće da Srbija od 2008. do 2010. godine ima godišnji priliv stranih investicija od šest do osam milijardi dolara i privredni rast od sedam do devet odsto", rekao je Dinkić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je pripremilo koncept privatizacije velikih javnih sistema koji će krajem nedelje proslediti Vladi Srbije na usvajanje. Taj koncept, kako je objasnio Dinkić, predvidja da se u prvom kvartalu iduće godine objave tenderi za prodaju većinskih paketa akcija u NIS-u i Jatu, a da krajem ove godine bude objavljen tender za finansijskog savetnika za privatizaciju manjinskih paketa u Elektroprivredi Srbije (EPS), Telekomu, Aerodomu "Nikola Tesla" i Galenici.
Pri kraju je i izrada predloga zakona o besplatnoj podeli akcija, kojim će se, kako je rekao Dinkić, omogućiti gradjanima da dobiju novac od prodaje akcija preduzeća koja su se privatizovala tenderom, kao i akcije u javnim preduzećima.
Te akcije bi se delile svim punoletnim gradjanima Srbije, koji do sada nisu dobili akcije u procesu privatizacije, a procenjuje se da ih ima oko četiri miliona. Medju njima su i bivši i sadašnji zaposleni u tim preduzećima, kojima bi se omogućilo da po povlašćenim uslovima kupuju akcije tih preduzeća.
Trenutno su u Privatizacinom registru akcije 68 preduzuća koja su prodata tenderom, kao što su DIN, DIV, Beopetrol, Henkel, cementare i šećerane.
"Nije izvodljivo da četiri miliona gradjana dobije akcije tih preduzeća i zato će ih Akcijski fond prodavati strateškim vlasnicima preduzeća ili na berzi, a gradjanima će biti isplaćene u novcu", rekao je Dinkić.
Gradjani će dobiti besplatne akcije, kako je dodao, u javnim preduzećima čija se privatizacija planira u narednom periodu, a moći da ih prodaju tek kad se utvrdi njihova tržišna cena.
Za besplatnu podelu je u svakom od šest javnih preduzeća, za koja je pripremljen koncept privatizacije, predvidjeno 15 odsto akcija.
U slučaju NIS-a posle besplatne podele akcija, država bi zadržala udeo od 34 odsto, a strateškom partneru bi prodala 51 odsto akcija.
"Država bi u NIS-u imala pravo blokirajuće manjine, čime bi se štitili nacionalni interesi", naglasio je Dinkić i dodao da očekuje da prihod od prodaje većinskog udela u tom preduzeću, i to na aukciji na kojoj bi bila utvrdjena minimalna cena, bude nekoliko milijardi evra.
Privatizacioni savetnik će odrediti koji udeo će biti prodat u Jatu, ali je plan da se tender objavi u prvom kvartalu iduće godine i da se strateški partner obaveže da to preduzeće ostane nacionalni avioprevoznik.
"Predlažemo da se 15 odsto akcija preduzeća EPS, Aerodom i Galenika emituje radi prodaje na berzi, 15 odsto besplatno bi dobili gradjani, a ostakak od 70 odsto bi bio u vlasništvu države", rekao je Dinkić.
Plan je da 14 odsto akcija Telekoma bude ponudjeno na berzi, 15 odsto da se besplatno podeli, a država bi zadržala udeo od 51 odsto, jer je 20 odsto u vlasništvu grčke OTE.
Građani bi, prema rečima Dinkića, na berzi mogli da kupe akcije u vrednosti do 5.000 evra u jednom javnom preuzeću.
"Novac od prodaje državnog udela u javnim preduzećima koristiće se za velike infrastrukturne projekte", istakao je Dinkić i naveo da bi izgradnja metroa u Beogradu mogla da bude jadna od takvih investicija. Izvor: Mondo 
AKCIJE / BERZA, 3.11.2007
Pažnju investitora privukle akcije Energoprojekta
Beograd - Pad vrednosti indeksa Beogradske berze. BELEX15 i SRX beleže rast od 0,6, odnosno 0,3 odsto, dok je opšti indeks BELEXLINE ostao na istom nivou. Ukupan obim prometa premašio je granicu od 400 miliona dinara, a učešće stranih investitora povećano je i iznosi 58,9 odsto. Njihova pažnja bila je više usmerena ka akcijama. Vrednost prometa obveznica RS dostigla je 239.172 evra, a najveći obim trgovanja obavljen je serijom A2014K (93.794 evra). Na listi najatraktivnijih akcija na prvom mestu našli su se vlasnički papiri Energoprojekta kojima se juče trgovalo za 34,8 miliona dinara. Bez velike razlike u vrednosti prometa slede akcije Agrobanke (33,5 miliona dinara), dok su na kupovinu akcija AIK banke investitori potrošili 31,5 miliona dinara. Ulagačima su interesantne bile i akcije vranjskog Alfa Plama koje su zabeležile promet od 29,8 miliona dinara, kao i hartije od vrednosti Metalca iz Gornjeg Milanovca (promet od 27,4 miliona dinara). Na Berzi je organizovano i jedno blok trgovanje, na kome je po ceni od 1.995 dinara prodato 3.008 akcija Rudnika nemetala iz Valjeva.
Oporavak tržišta ogleda se najviše kroz rast cena akcija Energomontaže (13 odsto) i Veterinarskog zavoda iz Subotice (osam odsto). Međutim, to se ne može reći i za akcije Dunav osiguranja koje su, i pored prometa od 2,7 miliona dinara, izgubile 4,6 odsto vrednosti, kao ni za Projektomontažu koja je trgovački dan završila u minusu od 5,5 procenata. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 2.11.2007
Akcije AIK banke ponovo najatraktivnije
 Beograd - Najveći obim prometa na Beogradskoj berzi (190,9 miliona dinara) juče je ostvaren trgovanjem hartijama od vrednosti AIK banke iz Niša, koje već treći dan zaredom pobuđuju interesovanje investitora. To je gotovo polovina vrednosti ukupnog prometa na Beogradskoj berzi, koji je dostigao 396,2 miliona dinara. Akcije Medele iz Vrbasa i Metals banke su po obimu ostvarenog prometa ispod vlasničkih papira Niške banke, za koje je tražnja niža od 12 miliona dinara. Akcijama Energoprojekta trgovalo se za 9,7 miliona dinara, dok je vrednost transakcija hartijama od vrednosti Privredne banke iz Beograda dostigla iznos od devet miliona dinara. Kroz jedinu blok transakciju na berzi, vlasnike je promenila 42.161 akcija beogradskog Antikora, a vrednost prometa dostigla je 37,9 miliona dinara.
Berzanski indeksi BELEXLINE i BELEX15 beleže pad vrednosti (prvi 0,4, a drugi 0,3 odsto), dok SRX uvećava svoj nivo vrednosti za 0,2 odsto. Učešće stranih investitora u ukupnom prometu dostiglo je 47,7 odsto, dok je najveći deo prometa (21,2 odsto) obavljan preko brokerske kuće Fima International iz Beograda. Trgovanjem obveznicama stare devizne štednje ostvaren je promet od 444.838 evra, a najveće interesovanje bilo je za kupovinu obveznica serija koje dospevaju na naplatu 2009. (200.650 evra) i 2016. godine (127.732 evra).
Značajniji rast prometa registrovan je u trgovanju akcijama Kopaonika iz Beograda (osam odsto) i Žitomlin Mlinpeka iz Stare Pazove, koje sa rastom od 4,2 odsto beleže istorijski maksimalnu cenu od 346 dinara. A kada govorimo o smanjenju cena, tu se izdvaja Niška mlekara koja i pored uvećanog prometa od 4,7 miliona dinara, beleži pad vrednosti akcija od 19,9 odsto. Beogradska berza donela je rešenje o isključenju hartija sa organizovanog tržišta za akcije preduzeća PP Titel iz Titela. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 1.11.2007
Promet na Berzi premašio 400 miliona dinara
 Beograd - Nema mesta panici, ocena je zvaničnika Beogradske berze posle drastičnog pada prometa. Usporen je pad vrednosti indeksa BELEXLINE i BELEX15 (na 0,1, odnosno 0,4 odsto), dok SRX beleži rast vrednosti za 0,2 odsto. Strani investitori i dalje koriste pad cena akcija i povećavaju obim učešća na 56,5 odsto.Ukupan promet na Berzi dostigao je 404,1 miliona dinara, a više od četvrtine te sume ostvareno je trgovanjem akcijama AIK banke iz Niša (107,9 miliona dinara) uz pad cene akcija. Značajniji promet (96,6 miliona dinara) ostvaren je trgovanjem akcijama trgovinskog preduzeća Kopaonik iz Beograda, uz rast cene od 5,3 odsto. Promet akcijama Energoprojekta dostigao je 19,4 miliona dinara, a Privredne banke 16,4 miliona dinara. Od polovine oktobra cena akcija pomenute banke je u konstantnom padu. Pad cene nije zaobišao ni Puteve Požega (tri odsto), uprkos povećanoj tražnji i prometu od 14,4 miliona dinara.Rekord u rastu cene dostigli su u prvom trgovanju vlasnički papiri preduzeća Prehrana iz Sombora (skok od 299 odsto), ali sa simboličnim obimom trgovanja od dve akcije. Žitomlin Mlinpek iz Stare Pazove zbog veće tražnje od ponude beleži rast vrednosti akcija (15,3 odsto), dok je cena akcija novosadskog Mlinoservisa, uz promet od 6,7 miliona dinara, povećana za 140 dinara po akciji. Trgovanje obveznicama RS okončano je prometom od 75.438 evra. Najtraženije su bile obveznice iz serije A2013K (18.830 evra), kao i serija A2016K (16.212 evra). Darko Jovanović Izvor: Danas AKCIJE / BERZA, 31.10.2007
Niže cene akcija magnet za investitore
 Beograd - Slika na Beogradskoj berzi odaje utisak da se mali akcionari utrkuju ko će prodati akcije po nižoj ceni, što utiče na dalji pad vrednosti berzanskih indeksa. Vrednost indeks BELEXLINE niža je za 1,6 odsto, BELEX15 za dva odsto, a SRX za 1,8 odsto. Na drugoj strani, niže cene akcija privlače strane investitore, čije je učešće u prometu dostiglo 59,5 odsto.
Ukupan promet na Beogradskoj berzi dvostruko je veći i premašio je 658,2 miliona dinara. Najviše se trgovalo prioritetnim akcijama AIK banke iz Niša, kojima je u četiri transakcije ostvaren promet od 55,4 miliona dinara. Povećana tražnja "teška" 34,8 miliona dinara za kupovinu akcija preduzeća Kopaonik iz Beograda doprinela je rastu cene od 12 odsto. U premijernom trgovanju akcijama novosadskog Pro-inga zabeležen je promet od 33,2 miliona dinara, a posebnom odlukom Beogradske berze promenjena je dozvoljena zona fluktuacije, pa je rast cene iznosio 1.545,39 procenata. Uparivanjem ponude i tražnje za obične akcije AIK banke ostvaren je prometa od 30,2 miliona dinara, dok je vrednost trgovanja Energoprojektovim akcijama iznosila 28,3 miliona dinara.
Vlasnički papiri Žitomlin Mlinpeka iz Stare Pazove ponovo beleže skok cene od 20 odsto, što se očekuje i u narednim danima, jer je ukupna tražnja nekoliko puta veća od ponude. Rast cene akcija zabeležen je i kod Agrosemena (18,5 odsto), a pad akcije Agrobanke (4,7 odsto). Aktuelno je bilo i blok trgovanje, a vlasnike je promenilo 2.431 akcija (po ceni od 26.404 dinara), kao i 36.948 akcija ugostiteljskog preduzeća Višnjica, čija je ukupna vrednost 95,4 miliona dinara. Zabeležena je i jedna transakcija metodom minimalne cene, gde je po ceni od 30 dinara prodato 106.047 akcija PIK Oplenca iz Topole. Promet obveznicama Republike Srbije je zaključen na sumi od 770.292 evra, a za ulaganje je bila najinteresantnija serija A2008K - 411.029 evra. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 30.10.2007
Krneta: Nema mesta panici na berzi
 Beograd -- Indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze Belex 15 već četrnaesti dan beleži pad.
Siniša Krneta sa Beogradske berze kaže za B92 da korekcija koja se dešava na berzi traje negde od početka maja, dok svoj vrhunac beleži tokom meseca oktobra što nije uobičajena karakteristika našeg, a ni generalno gledano finansijskih tržišta.
Prema njegovim rečima, postoji nekoliko ključnih faktora koji objašnjavaju ta dešavanja.
„Mi smo više nego ubeđeni da ubrzanje, ovom aktuelnom padu tokom meseca oktobra, daju domaća fizička lica kao investitori. Parlamentarna kriza, koja se dogodila početkom maja, postala je minorna u odnosu na ono što imamo sada ako govorimo s aspekta efekta stampeda. Naime, pojedinačni investitori su očigledno zahvaćeni panikom iz nekog razloga. I ovih nedelja tokom čitavog oktobra imamo veoma jasno izražen trend tzv. paničnih prodaja i one vuku jedna drugu", naveo je Krneta.
On je dodao da je učešće stranih investitora na strani prodaje, istovremeno, drastično smanjeno, što znači da iako i oni primećuju određene rizike ulaganja u ovo tržište očigledno "ne reaguju na način da bi trebalo sa ovog tržišta u ovom trenutku pobeći, dezinvestirati, prodati ono u šta su investirali".
"Dakle, strani investitori su još uvek ovde, čak beležimo i blago povećanje njihovog prisustva. Sa druge strane su domaći investitori, pre svega fizička lica, koji jako, jako, silno rasprodaju ono u šta su investirali", kaže Krneta.
Na pitanje da li trenutni trend treba da zabrine građane ili samo ulagače na berzi on je ocenio da "ko god investira na berzama treba da bude zabrinut zbog pada vrednosti akcija, indeksa...Dakle, svi oni koji su investirali naravno da se brinu i treba da brinu".
Krneta smatra da je zato važno raditi na edukaciji stanovništva koje nije imalo nekog dugogodišnjeg iskustva u investiranju na berzi.
"Investicioni kao i dobrovoljni penzioni fondovi imaju tretman institucionalnih, profesionalnih investitora što znači da se njihove investicije baziraju na ozbiljnim analizama, najpre makroekonomskih, a onda i mikroekonomskih pokazatelja kompanija u koje investiraju. Primetno je da vrednosti investicionih jedinica investicionih fondova ne beleže ovako dramatična kretanja kao što to beleže indeksi i cene akcija na Beogradskoj berzi", rekao je on.
"Preporuka građanima je da nema mesta panici. Istovremeno ne tvrdim da cvetaju ruže na tržištu, ali svaka investiciona odluka ne sme da podlegne panici", naglasio je Krneta i dodao da su objektivno gledano na gubitku investitori.
"A, oni koji ne budu imali strpljenja da, ako može tako da se kaže, prežive ovaj nezgodan period u crvenoj teritoriji, će na kraju biti na gubitku", ocenio je on.
Izvor: B92 
AKCIJE / BERZA, 30.10.2007
Akcije uljare Sunce pale za 16,6 odsto
 Beograd - Smanjenje ukupnog prometa na Beogradskoj berzi na 308 miliona dinara doprinelo je novom padu vrednosti berzanskih indeksa. Opšti indeks BELEXLINE beleži pad od 1,8 odsto, BELEX15 2,5, a SRX tri odsto. O slabijim rezultatima poslovanja na berzi govori i podatak da od 43 hartije od vrednosti kojima je juče trgovano, 33 beleže pad cene, a samo sedam rast. Najveći pad cene (16,6 odsto) zabeležen je u trgovanju akcijama uljare Sunce iz Sombora, Navipa (pad vrednosti od 10,8 odsto) i Veterinarskog zavoda iz Subotice (8,4 odsto). "Čast" berze odbranile su dve hartije (trgovanje je obavljeno metodom preovlađujuće cene), koje beleže uvećanje cene za maksimalnih 20 odsto. Reč je o akcijama preduzeća GIK Banat iz Zrenjanina (promet od 7,8 miliona dinara) i Žitopromet Mlinpeka iz Stare Pazove (promet od četiri miliona dinara).
Bez obzira na promet od 70,9 miliona dinara, pad cene nije mimoišao ni akcije AIK banke koje su trgovački dan završile u minusu od 4,6 odsto, zatim slede akcije Telefonije (37,5 miliona dinara), dok se vlasničkim papirima beogradske Informatike trgovalo za 16,9 miliona dinara. Za zemunski Planum je vladalo interesovanje vredno 13,3 miliona dinara, a za akcije Energomontaže 12,9 miliona dinara.
Ukupan promet ostvaren trgovanjem obveznicama RS premašio je 232.000 evra, a najtraženije su bile serije koje dospevaju na naplatu (2015. i 2016. godine). Od ostalih vesti sa Beogradske berze, izdvajamo obaveštenje o ponudama za preuzimanje preduzeća Motins iz Novog Sada i Pobede Fomg iz Titela. Berza je donela i dva rešenja o privremenoj obustavi trgovanja - za hartije preduzeća Kultura iz Beograda i Standard iz Valjeva. Darko Jovanović
Izvor: Danas 
AKCIJE / BERZA, 29.10.2007
Akcije EPS-a na Berzi - rasprodaja
 BEOGRAD - Direktor za odnose sa javnošću Elektroprivrede Srbije Momčilo Cebalović ocenio je juče da su zalaganja za prodaju deset do 30 odsto akcija ove firme, kako bi se obezbedilo milijardu i po evra za izgradnju dve nove termoelektrane, antidržavni koncept. On je, reagujući na pisanje medija o namerama ministra ekonomije Mlađana Dinkića da se akcije EPS-a sada nađu na berzi, istakao da bi dve nove elektrane trebalo graditi sa strateškim partnerima, koji bi doneli novac u Srbiju da grade elektrane, a ne da kupuju akcije EPS-a.
- Ko na tenderima ponudi više novca, taj treba da gradi elektrane sa EPS-om. Elektroprivreda i država ne mogu sami, čak i ako stigne novac od prodaje akcija, da sagrade elektrane bez saradnje sa velikim kompanijama - dodao je Cebalović. Sada je jasno, kako je on rekao, da postoje dva koncepta budućnosti EPS-a, da to nije od juče i da koncept rasprodaje nikada nije stavljen ad akta. „Jasno je i zašto se toliko oteže sa davanjem saglasnosti na koncept koji predlaže EPS. Koncept razvoja, a ne rasprodaje, i to razvoja kroz privlačenje stranog kapitala i izgradnju elektrana“, naglasio je on.
Prema rečima Cebalovića, od rasprodaje akcija EPS-a korist neće imati država i narod Srbije, već stranci koji bi u tom slučaju za malo novca kupili nerealno jeftine akcije. On je istakao da koncept rasprodaje ima veze sa držanjem cene struje na ledu. „EPS zbog takve politike cena danas nije profitabilna firma. Međutim, ne sumnjamo da će ovi zagovornici rasprodaje rado odobriti poskupljenje strancima, akcionarima EPS-a. Tada će ove akcije, koje im se sada nude, biti daleko vrednije“, zaključio je Cebalović, prenosi Fonet. 
AKCIJE / BERZA, 29.10.2007
Izlazak na A listing Berze jedan od prioriteta
 Direktor Telefonije a. d. Beograd Branimir Bošković predstavio je prošle nedelje na Beogradskoj berzi poslovne rezultate kompanije, zatim njenu poziciju na tržištu, kao i poslovne planove. Telefonija koja je na investicionoj konferenciji u Istanbulu proglašena "Rising star on a new horizon" (zvezda u usponu na novom horizontu), danas posluje kao akcionarsko društvo četiri kćerke kompanije - BEOTELNET, Telefonija Brčko, GASTEL i NSPOINTNET.
Nova organizaciona struktura je plića i omogućava brže reagovanje na tržišne promene, a rezultati su vidljivi kroz povećanje prihoda i produktivnosti po zaposlenom. Od maja 2005. godine akcijama Telefonije trguje se na Beogradskoj berzi, i za više od dve godine koliko se nalaze na berzi, njihova cena je uvećana nekoliko puta. Istorijski maksimalna cena od 24.899 dinara ostvarena je 22. marta ove godine, sada se kreće oko 13.000 dinara. Promet akcijama Telefonije obavlja se metodom kontinuiranog trgovanja, a tržišna vrednost iznosi 72,5 miliona evra.
- U toku je III emisija akcija iz dokapitalizacije (emitovano je 35.000 akcija). Telefonija je lider na tržištu telekomunikacija i informatike, koji svojim klijentima nudi kompletno rešenje po sistemu "ključ u ruke", a u vrhu je i kada je reč o pružanju internet usluga (preko svojih provajdera BEOTELNET i NSPOINTNET). Naša očekivanja usmerena su ka kćerki kompaniji GASTEL, koja će krajem godine završiti prvu fazu gasifikacije Subotice. Zbog zakonske deregulacije u ovoj oblasti GASTEL se pojavljuje kao izvođač radova, vlasnik gasne mreže, prodavac priključaka i budući distributer gasa. Osim Subotice, dobijeni su i poslovi na gasifikaciji Zvezdare, Obrenovca, južnog dela Pančeva i Kovačice. Kapital prikupljen novom emisijom akcija biće iskorišćen upravo za realizaciju tih projekata od kojih očekujemo veliki prihod - naglasio je Bošković.
Sa 266 zaposlenih, Telefonija je u 2006. godini ostvarila prihode od 16,5 miliona evra, dok se u ovoj godini, bez prihoda iz poslova sa gasom, očekuju prihodi od 22 do 23 miliona evra. Dosadašnji rast prihoda kretao se od 30 do 40 odsto na godišnjem nivou, a za prvih devet meseci ove godine, prihodi su uvećani za više od 55 odsto, u odnosu na 2006. godinu. Telefonija je trenutno prisutna na tržištima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, a za narednu godinu planiran je ulazak na makedonsko tržište. Rukovodstvo kompanije se okrenulo ka berzi kao najjeftinijem i najefikasnijem načinu za prikupljanje svežeg kapitala, a cilj im je da privuku i strane investitore.
- Jedan od ciljeva za narednu godinu je strateško partnerstvo ili Inicijalna javna ponuda za BEOTENET i GASTEL, kao i izlazak Telefonije na A listing Beogradske berze. Kad je reč o novim projektima, akcenat će biti stavljen na sistem upravljanja saobraćajem, e - biznis, e - trgovinu i nove internet usluge, WIMAX pre svega. Tržište je gladno informacione strukture, a mi se sve više od prodaje opreme najpoznatijih svetskih proizvođača okrećemo ka ponudi kompletnih rešenja, od projektovanja do izgradnje - tvrdi Bošković.
Telefonija se može pohvaliti i dugačkom listom svojih klijenata, od kojih su zvučnija imena Telekom Srbija, EPS, Aerodrom Beograd, NIS, Ministarstvo inostranih poslova i drugi. U toku je realizacija projekta izgradnje kompletne telekomunikacione mreže za EPS, a očekuje se dobijanje poslova signalizacije Železnica Srbije, kao i dobijanje sličnih poslova na opštinskim nivoima. Telefonija je nosilac sertifikata ISO 9001 : 2000, a u toku je postupak za dobijanje i sertifikata ISO 14000 i OHSAS 18000. Sve to ukazuje na veliku perspektivu ove kompanije, kao i perspektivu stabilnog, dugoročnog ulaganja sa jakim prinosom. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 27.10.2007
Akcije Metals banke podigle promet na Berzi
 Beograd - Za jučerašnje povećanje obima prometa na Beogradskoj berzi koji je dostigao 580,6 miliona dinara zaslužni su investitori koji su kroz blok transakciju uložili 200 miliona dinara u kupovinu akcija Metals banke. Međutim, ni ta transakcija nije zaustavila dalji pad vrednosti berzanskih indeksa. Najviše je na vrednosti izgubio indeks SRX (2,9 odsto), BELEXLINE je pao za 2,4 odsto), a BELEX15 za 1,4 odsto. Učešće stranih investitora u ukupnom prometu berze premašilo je 37,9 odsto. Posle dužeg vremena učešće stranih investitora u prodaji akcija (s-FIS = 54 odsto) nadmašilo je njihove aktivnosti u kupovini (b-FIS = 27,4 odsto). Obveznicama RS trgovano je za 552.985 evra, a pažnju ulagača privukle su serije A2016K (206.222 evra) i A2015K (195.676 evra).
Najveći obim prometa van blok transakcija ostvaren je trgovanjem akcijama Medele iz Vrbasa. Bez promene cene, akcijama te kompanije trgovalo se za 33,5 miliona dinara. Na drugom mestu sa prometom od 29,6 miliona dinara, našle su se akcije Rudnika iz Rudnika. Slede hartije od vrednosti firme Putevi iz Požege, čija je cena skočila za deset odsto, uz obim trgovanja od 26,4 miliona dinara. Za akcije preduzeća Napredak iz Velike Plane realizovana je tražnja od 24,2 miliona dinara, dok je trgovanje akcijama beogradske Informatike okončano na prometu od 22,6 miliona dinara. Akcije Sojaproteina su u prvom trgovanju, kao zvanično listirane ostvarile promet od 8,6 miliona dinara, uz blagi pad cene od 0,2 odsto.
U odnosu na obim trgovanja, najveći rast cene u jednom danu (20 odsto) beleže akcije poljoprivrednog dobra Kolut iz Koluta kojima je trgovano za 5,7 miliona dinara, zatim hartije od vrednosti poljoprivrednog dobra Nova Brazda iz Đurčina (skok cene od 14,3 odsto) i hartije Žitopromet mlinpeka iz Stare Pazove sa rastom od 11,1 odsto. Darko Jovanović
AKCIJE / BERZA, 26.10.2007
Od danas i akcije Sojaproteina na A listingu Berze
 Beograd - Od danas će se još jedna kompanija naći na A listingu Beogradske berze. Reč je o kompaniji Sojaprotein a.d. Bečej, čijih će se 1.078.000 akcija naći u društvu već listiranih akcija Tigra i Energoprojekta. Trenutna cena jedne akcije ovog preduzeća iznosi 21.407 dinara, tako da tržišna kapitalizacija premašuje 23 milijarde dinara. Ukupni prihodi Sojaproteina ostvareni u 2006. godini iznose 12,8 milijardi dinara a dobit premašuje 661,8 miliona dinara. Da bi se akcije neke kompanije našle na A prime market listingu Berze potrebno je da minimalni iznos kapitala izdavaoca bude 20 miliona evra, da je minimalno vreme poslovanja izdavaoca tri godine, da je izvršena revizija poslovanja po međunarodnim računovodstvenim standardima, kao i da izdavalac akcija ima izrađene internet stranice na srpskom i engleskom jeziku.
Osim ove pozitivne vesti sa Beogradske berze dolazi i nekoliko ne tako dobrih informacija. Ukupan promet pao je na samo 263,9 miliona dinara, indeski BELEXLINE i SRX smanjili su vrednost za po 0,36 odsto, dok je indeks srpskih najlikvidnijih hartija od vrednosti, BELEX15 zabeležio pad vrednosti od 0,66 odsto. Pad nije zaobišao ni trgovanje obveznicama RS koje su ostvarile promet od 174.450 evra, a najtrgovanija serija bila je A2016K (100.831 evra).
Na vrhu liste akcija kojima se juče najviše trgovalo našle su se akcije AIK banke sa prometom od 34,1 milion dinara i Univerzal banke - promet od 25,9 miliona dinara. Energoprojektovim akcijama se trgovalo za 13,8 miliona dinara, dok je u poslednjem obavljenom prometu van zvaničnog listinga, Sojaproteinom trgovano za 12,6 miliona dinara. Na petom mestu po obimu trgovanja našle su se akcije Agrobanke sa prometom od 10,9 miliona dinara. Povećana tražnja od 8,9 miliona dinara vladala je i za hartije od vrednosti preduzeća GIK Banat iz Zrenjanina, što je uticalo da ova hartija dodatno poskupi za 13,89 odsto. Značajniji skok (11,11 odsto) ostvarile su i akcije preduzeća Fad iz Gornjeg Milanovca. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 25.10.2007
Akcije zemunskog Unifarma oborile rekord
 Beograd - U najobimnijem trgovanju do sada, vrednom 132 miliona dinara, akcije zemunskog Unifarma skočile su za 16,28 odsto i sa novom cenom od 30.000 dinara po komadu, oborile sopstveni rekord. Interesovanje za akcijama tog preduzeća, koje se bavi trgovinom farmaceutskim proizvodima na veliko, intenzivirano je u protekle dve nedelje pa se može očekivati vlasničko restrukturiranje. Kao trenutni vlasnici sa najvećim udelima figuriraju Republika Srbija i Delta broker sa učešćem od 23, odnosno 16 odsto. Preduzeće Unifarm poseduje 8,6 odsto akcija, a Rajfajzen banka 3,95 odsto. Dosta se trgovalo, ali bez promene cene, i akcijama poljoprivrednog dobra Ravnica iz Bajmoka (za 67,2 miliona dinara), kao i vlasničkim papirima AIK banke (promet od 43,8 miliona dinara). Promet od 39,3 miliona dinara i novi cenovni rekord od 26.000 dinara karakteriše trgovinu akcijama Energomontaže, dok je u trgovanju Energoprojektom zabeležen promet od 33,8 miliona dinara.
Ovako dobri rezultati, postignuti u trgovanju pomenutim akcijama odrazili su se na povećanje ukupnog prometa, koji je juče premašio 606 miliona dinara. Od te sume, 40,40 odsto otpada na aktivnosti stranih investitora. Indeksi Beogradske berze kreću se u suprotnim smerovima - dva su (BELEXLINE i BELEX15) trgovački dan završila u minusu, dok je indeks SRX, završio u blagom plusu. Obim trgovine obveznicama RS ostao je na višem nivou od 694.296 evra, a kao najtrgovanije serije se pojavljuju A2016K (285.720 evra) i A2009K (272.180 evra).
Veća cenovna pomeranja zabeležile su i prioritetne akcija Duvanske industrije Niš (18,57 odsto), kao i obične akcije Ratara iz Pančeva (8,33 odsto). Juče je bio aktuelan i promet obavljen metodom minimalne cene - za akcije preduzeća Aleksandrovo iz Bikova, gde je postignuta minimalna cena od 374 dinara i obim od 118.190 komada. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 24.10.2007
"TELEKOM" NA BERZU!
Sad je pravo vreme da se Vladine akcije „Telekoma" nađu na berzi, smatraju ekonomisti
 Najprofitabilnije domaće javno preduzeće „Telekom Srbija" trebalo bi privatizovati objavljivanjem njegovih akcija na berzi, po ugledu na „Hrvatski telekom", smatraju stručnjaci. Ekonomisti procenjuju da bi prodaja makar dela državnog paketa od 80 odsto akcija „Telekoma" na Beogradskoj berzi mnogo doprinela razvoju tržišta kapitala.
I Đelić i Dinkić za izlazak na berzu!
Privatizaciju „Telekoma" na berzi podržavaju i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, ali i ministar finansija Mlađan Dinkić. Đelić je nedavno ocenio da bi „Telekom" mogao da bude prvo javno preduzeće čije će se akcije pojaviti na Beogradskoj berzi. On je naglasio da je prethodno potrebno usvojiti zakone o vlasničkoj transformaciji javnih preduzeća, o besplatnoj podeli akcija građanima, kao i izmene Zakona o hartijama od vrednosti. Ministar Dinkić je, takođe, nedavno izjavio da je oduševljen načinom na koji je Hrvatska privatizovala svoj „Telekom".
Prema rezultatima poslovanja u 2006, „Telekom" je najveće preduzeće u Srbiji po dobiti, a po kapitalu zauzima treće mesto. Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić kaže da bi što skorije objavljivanje „Telekomovih" akcija na berzi bio pun pogodak.
- Kad je firma velika i kad ima monopol, najbolje je privatizovati je na berzi. „Telekom" je zlatna koka i sasvim sigurno će uvek biti predmet raznih svađa, jer su interesi veliki. Izlazak akcija na berzu podrazumeva javno objavljivanje podataka, čime bi se izbegle malverzacije u privatizaciji tog preduzeća. Time bismo dobili kvalitetnije finansijsko tržište, a „Telekom" bi mnogo brže i lakše mogao da da otplati kredite za „Telekom Srpske" i „Telekom Crne Gore" - smatra Erić.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, smatra da bi država trebalo da proda bar 49 odsto akcija „Telekoma" na berzi.
Fakti
- „Telekom Srbija", kao akcionarsko društvo, vlasništvo je Javnog preduzeća „PTT saobraćaj Srbija" sa 80 odsto akcija i „OTE Grčka" sa 20 odsto akcija
- „Telekom" pruža usluge mobilne telefonije, a zasad je i monopolista u fiksnoj telefoniji
- Hrvatska vlada pustila je u prodaju na Zagrebačkoj i Londonskoj berzi 32,5 odsto akcija „Hrvatskog telekoma"
- Planirano je da, nakon prodaje ovih akcija, državi Hrvatskoj ostane samo 2,5 odsto njih
- Akcije HT nisu postigle očekivani rezultat na berzama
- Time bi pozitivno uticali na razvoj finansijskog tržišta, odnosno „Telekomove" akcije bile bi najlikvidnije i najkvalitetnije na Beogradskoj berzi, što bi privuklo gomilu investitora. Nešto slično desilo se kad su investitori otišli na Zagrebačku berzu zbog akcija „Hrvatskog telekoma" - navodi Stevanović.
Iako se ispostavilo da akcije „Hrvatskog telekoma" na berzi nisu dostigle očekivanu cenu, Stevanović smatra da tako nešto ne mora da se dogodi s našim „Telekomom".
- Puštanjem „Telekomovih" akcija na berzu bio bi smanjen dominantan uticaj banaka u Srbiji. Te akcije bi privukle mnogo investicionih fondova, pa bismo tako imali bar dobro finansijsko tržište. To bi automatski smanjilo uticaj banaka u Srbiji, jer bi građani umesto štednje za pet odsto kamate u evrima u bankama novac mogli da ulažu u investicione fondove, kao sav normalan svet - tvrdi Stevanović. I. DUGALIĆ
Izvor: Press Online
AKCIJE / BERZA, 24.10.2007
Najatraktivnije akcije AIK banke i Energoprojekta
 Beograd - Indeksi Beogradske berze beleže dalji pad vrednosti. BELEXLINE i BELEX15 izgubili su 0,3 odsto, a indeks SRX 0,5 odsto. Promet na berzi je premašio 417 miliona dinara, čemu doprinosi i trgovanje serijom obveznica Republike Srbije koja dospeva na naplatu 2013. godine (858.066 evra). Ta serija će ulagačima doneti godišnji prinos od 5,5 odsto. U ukupnom prometu učešće stranih investitora dostiglo je 46,8 odsto.
Investitori su juče najviše poverenja poklonili akcijama AIK banke iz Niša (34,9 miliona dinara), Energoprojekta (24,6 miliona dinara), kao i beogradske Energomontaže (23,2 miliona dinara) koje su dostigle novi istorijski maksimum sa cenom od 24.000 dinara za jednu akciju. U krugu prvih pet najtrgovanijih akcija nalaze se i hartije od vrednosti Komercijalne banke i Ratara iz Pančeva čiji je promet dostigao 20,5, odnosno 18,9 miliona dinara.
Registrovana je i značajnija tražnja za kupovinu akcija preduzeća GIK Banat iz Zrenjanina (15,4 miliona dinara), što je uticalo na blagi rast cene od tri procenta.
Rekorderi po skoku cene od po 20 odsto su akcije preduzeća BG group Jugoalat iz Novog Sada i Unifarma iz Zemuna. Obe kompanije beleže obim prometa koji premašuje 1,3 miliona dinara. Od ostalih vesti treba napomenuti izveštaje o šestomesečnim rezultatima poslovanja, koje kompanije dostavljaju Beogradskoj berzi, a detaljnije informacije mogu se naći na sajtu belex.co.yu. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 23.10.2007
Loš start ovonedeljnog trgovanja na Berzi
 Beograd - Start ovonedeljnog trgovanja na Beogradskoj berzi nije doneo ništa novo u odnosu na prethodnu nedelju. Promet se spustio na 337,4 miliona dinara, a nastavljen je i negativni trend vrednosti indeksa Beogradske berze. BELEXLINE beleži pad vrednosti od 0,5 odsto, BELEX15 niži je za 0,8 odsto, a SRX(srpski indeks na Bečkoj berzi) za 0,4 odsto. Smanjeno je interesovanje i za obveznice Republike Srbije, kojima se trgovalo za samo 17.652 evra. Poražavajući podatak je da kod pet serija obveznica (2008K, 2011K, 2012K, 2015K i 2016K) nije zabeleženo trgovanje, dok su strani investitori u ukupnom prometu učestvovali sa 41,1 odsto.
Najveći obim trgovanja ostvaren je u jednoj blok transakciji, u kojoj je po ceni od 1.878 dinara prodato 13.800 akcija ugostiteljskog preduzeća Fontana iz Vrnjačke Banje (vrednost transakcije je 25,9 miliona dinara). Povećanje prometa beleže i akcije Planuma (20,1 miliona dinara), kao i Žitosrema iz Inđije, kojima je u jednoj transakciji (sa 2.190 akcija), ostvaren promet od 19,7 miliona dinara. Na listi traženijih akcija ponovo se nalaze i vlasnički papiri Projektomontaže (promet 16,9 miliona dinara), Univerzal banke (16,6 miliona dinara), a značajniju pažnju investitora privlači i zemunski Unifarm (15,6 miliona dinara), mada uprkos povećanom prometu, cena akcija i dalje miruje (21.500 dinara).
Kada je reč o promeni cena, treba pomenuti rast od 20 odsto, cene akcija preduzeća Mlin iz Novog Kneževca, dok su hartije od vrednosti dva poljoprivredna dobra - Bezdan i Ravnica zabeležile skok od sedam odsto. Svoj cenovni nivo popravlja i fabrika papira Avala Ada (devet odsto), čijim se akcijama trgovalo za 1,7 milion dinara.
Na berzi su doneta i dva rešenja o isključenju sa organizovanog tržišta - za Inos industrosirovinu iz Mladenovca i Inženjering iz Čačka. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 22.10.2007
Slab promet oborio indekse
 Prethodnu trgovačku nedelju na Beogradskoj berzi obeležio je pad vrednosti oba indeksa. Indeks najlikvidnijih srpskih akcija BELEX15 izgubio je 2,66 odsto vrednosti koje je imao poslednjeg trgovačkog dana u nedelji od 08. do 12. oktobra. Poslednji trgovački dan prethodne nedelje, ovaj pokazatelj kretanja na tržištu Beogradske berze završio je na nivou od 2.766,36 indeksnih poena. Opšti indeks Beogradske berze BELEXLINE, izgubio je 1,74 vrednosti koju je zabeležio u petak 12. oktobra kada je dostigao nivo od 4.408,90 indeksnih poena.
Na pad vrednosti oba indeksna pokazatelja Beogradske berze, najviše je uticao pad vrednosti prometa. Naime, u prethodnoj nedelji ostvaren je ukupan promet u iznosu od 2,27 milijardi dinara što je za 37,71 odsto manje u odnosu na promet ostvaren nedelju dana ranije. Ukupan promet ostvaren je kroz približno šest hiljada zaključenih transakcija što je u odnosu na pretprošlu nedelju manje za 11,36 odsto. Generisanju ukupnog prometa, kako se i očekivalo, najviše su doprinele akcije (učešće od 96,66 odsto), dok je preostalih 3,34 odsto vrednosti prometa ostvareno u trgovanju obveznicama RS.
Trgovalo se sa ukupno 332 emisije akcija od kojih je kod 105 ostvaren rast cene, kod 117 pad, dok 110 emisija akcija nije zabeležilo promenu cene. Kada je o porastu cene reč, najviše razloga za zadovoljstvo imali su akcionari građevinskog preduzeća Planum GP iz Beograda, s obzirom na to da su akcije tog preduzeća uvećale tržišnu vrednost za 16,39 odsto. Slede akcije Informatike a.d. Beograd - skok cene od 4,39 odsto i Energomontaže a.d. Beograd - skok od 3,51 odsto na nedeljnom nivou. S druge strane, najveći gubitnici prethodne nedelje bili su vlasnici akcija Radijatora iz Zrenjanina, čije su akcije izgubile 11,11 odsto vrednosti. Nešto blaži pad zabeležile su akcije Veterinarskog zavoda iz Subotice (8,36 odsto), i Kopaonika iz Beograda (7,69 odsto).
Najviše se trgovalo akcijama Univerzal banke a.d. Beograd i AIK banke a.d. Niš. U trgovanju akcijama Univerzal banke ostvaren je ukupan promet od 246,4 milona dinara, dok su akcije niške AIK banke zabeležile promet od 160,4 miliona dinara. Kada je reč o obveznicama RS, najtrgovanije su bile one koje na naplatu dospevaju 2016, 2009 i 2014 godine.
U trgovanju prethodne nedelje, od 85 članova Beogradske berze, po učešću u ostvarenom prometu, najviše su se istakli Delta broker a.d. Beograd - učešće od 12,38 odsto u ukupnom prometu. Slede Senzal sa učešćem od 8,71 odsto, Prospera securities (8,71 odsto i Hypo-Alpe - Adria Securities sa 5,55 odsto učešća u ukupnoj vrednosti ostvarenog prometa. Natalija Nedeljković
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 22.10.2007
Dve godine do Londonske berze
 Srpska kompanija "Delta" planira izlazak na Londonsku berzu u naredne dve godine, najavila je potpredsednik tog holdinga Milka Forcan. Gostujući na Televiziji Avala, ona je izjavila da je angažovanje tima domaćih i stranih advokata deo priprema za izlazak na berzu, kako bi se kompanija zaštitila od lažnih informacija koje mogu da utiču na finansijsku vrednost kompanije.
- Sami bijemo bitku u zemljama sa razvijenijim privredama - dodala je ona. - Regionalno širenje smo započeli investicijama u Republici Srpskoj, Bugarskoj i Ukrajini, ali "Delta" ne može u Hrvatsku i Sloveniju i ta tržišta, za sada, nisu u fokusu poslovanja kompanije.
Forcanova je odbacila, kako je istakla, neosnovane tvrdnje da "Delta" ima monopolski položaj u maloprodaji u Srbiji, dodajući da je, prema istraživanju "Konzita", njen tržišni udeo na čitavoj teritoriji zemlje 19 odsto.
- Tačno je da je udeo u Beogradu veći i da iznosi od 30 do 33 odsto, ali to je ispod 40 odsto, propisanih zakonom kao granica dominantnog položaja - rekla je potpredsednik "Delta holdinga".
Forcanova je istakla i da je širenje lažnih glasina o teškoj bolesti i smrti predsednika "Delte" Miroslava Miškovića psihološki pritisak kako bi se destabilizovala kompanija.
- Mišković svakodnevno radi i putuje, a glasine su deo psihološkog pritiska koji neće dati nikakve rezultate - kazala je Milka Forcan. Izvor: Večernje novosti
AKCIJE / BERZA, 19.10.2007
Spor oporavak berzanskih indeksa
 Beograd - Četvrti dan zaredom vrednosti indeksa Beogradske berze beleže pad. Usled povećanog broja hartija kod kojih je zabeležen pad cene (njih 65), gubitak vrednosti indeksa je još izraženiji. Procentualno je najviše izgubio BELEX15 - 0,98 odsto, slede ga BELEXLINE i SRX sa gubitkom od 0,87 odsto, odnosno 0,29 odsto. Negativnu sliku koja nam dolazi sa Berze popravlja nešto veći promet u odnosu na prethodni trgovački dan, od 430 miliona dinara, u kojem strani investitori zadržavaju učešće od jedne trećine. Tom uvećanju prometa doprinelo je i veće interesovanje za ulaganje u dužničke papire Republike Srbije, tj. u obveznice stare devizne štednje, vredno 649.573 evra. Najveća pažnja je posvećena serijama koje dospevaju na naplatu 2016. (388.000 evra) i 2009. godine (154.180 evra).
Sa prometom od 31,7 miliona dinara i nepromenjenom cenom, akcije zemunskog preduzeća Unifarm izbijaju na čelo kolone najtrgovanijih akcija. Slede ih akcije AIK i Komercijalne banke kojima se trgovalo za 28,1, odnosno 26 miliona dinara. Akcijama Sojaproteina trgovano je za 24,4 miliona dinara, dok je uprkos većem prometu od 24 miliona dinara, cena akcije Agrobanke spuštena ispod granice od 30.000 dinara. Po ostvarenom obimu trgovanja izdvaja se još i poljoprivredno dobro Bezdan, čiji su vlasnički papiri bili traženi u vrednosti od 21 milion dinara.
Juče je na berzi zabeleženo i jedno blok trgovanje, kao i dve transakcije metodom minimalne cene. U blok transakciji je obavljan promet akcijama preduzeća Feriti iz Beograda - po ceni od 1.550 dinara, prodato je akcija za 2,4 miliona dinara, dok se minimalnom cenom, trgovalo Jastrepcem iz Niša i Subotičkim novinama. U ove dve transakcije ostvaren je promet od preko 16 miliona dinara.
Kada govorimo o cenovnim promenama, najveći skok od 20 odsto zabeležile su akcije Montaže, a dobar rezultat je postigle su akcije Betonjerke iz Sente, koje sada vrede 17,86 odsto više. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 18.10.2007
Tražnja podigla vrednost akcija Sloge
 Beograd - Negativna kretanja na Beogradskoj berzi nastavljena su i juče. Pad aktivnosti registrovan je kod ukupnog prometa (372,7 miliona dinara), ali i pad vrednosti sva tri indeksa. BELEXLINE beleži pad od 0,3 odsto, BELEX15 0,2 odsto, a SRX 0,4 odsto. Strani investitori smanjili su učešće na berzi, mada je njihova aktivnost u kupovini akcija premašila 50 odsto ukupnog prometa. U trgovanju obveznicama RS zabeležena je značajnija aktivnost, promet beleži blagi rast (135.900 evra), a najtrgovanije serije su A0213K (22.189 evra) i A2014K (20.449 evra). Akcije novopazarske Sloge, kojima se trgovalo za 53,8 miliona dinara, bile su juče najtraženije na berzi. Povećana tražnja uticala je na skok vrednosti od 9,05 odsto, pa je tako zabeležen istorijski maksimum od 2.072 dinara za jednu akciju. Evidentno je, da će nakon trgovanja sa 26.000 akcija (odnosno 4,6 odsto od ukupnog broja akcija), vlasnička struktura tog preduzeća biti izmenjena.
Najveći akcionari će biti Dorćol Inženjering sa 24,5 odsto vlasništva, Irva investicije sa 20,1 odsto i Akcijski fond Republike Srbije sa udelom od 12,7 odsto. Vrednost trgovanja akcijama Unifarma iz Zemuna povećana je na 34,7 miliona dinara, dok je u trgovanju Projektomontažom ( promet 32,5 miliona dinara) zabeleženo novo povećanje cene od 789 dinara. U vrhu najtrgovanijih hartija od vrednosti našle su se i hartije AIK i Komercijalne banke sa prometom od 21,6, odnosno 18,8 miliona dinara.
Nakon dobre prodaje akcija početkom nedelje, kada je cena hartija od vrednosti beogradske Informatike rasla, na jučerašnjem trgovanju beleži pad od 9,1 odsto (13.059 dinara za jednu akciju). Gubitak su zabeležili i akcionari preduzeća BG group Jugoalat iz Novog Sada, čije akcije vrede 17,5 odsto manje. Kada govorimo o skoku cene akcija nadomak maksimalno dozvoljenog dnevnog uvećanja nalaze se hartije od vrednosti Antikora (19,8 odsto) i Vojputa iz Subotice (19,5 odsto). Darko Jovanović Izvor: Danas 
AKCIJE / BERZA, 16.10.2007
Drastičan pad prometa obveznica RS
 Beograd - Ponedeljak je doneo pad vrednosti gotovo svih pokazatelja Beogradske berze. Promet je pao na oko 566 miliona dinara, broj transakcija na 1.113, dok su indeksi najlikvidnijih srpskih hartija od vrednosti - BELEX15 i SRX izgubili na vrednosti 0,42 odsto, odnosno 1,83 odsto. Najdrastičniji pad je zabeležen u trgovanju obveznicama Republike Srbije - promet je umanjen za više od 40 puta i pao na 20.063 evra, a serijama A2008K, A2009K i A2010K se uopšte nije trgovalo. Jedino je indeks BELEXLINE odbranio čast sa simboličnim rastom od 0,07 odsto. Strani investitori su svoje učešće sveli na nivo od 24,57 odsto.
Akcije kojima se juče najviše trgovalo su hartije od vrednosti triju banaka. Na prvom mestu su se našle akcije Univerzal banke, čijim se vlasničkim papirima uz blagi rast cene od 1,16 odsto trgovalo za 212 miliona dinara. Kao druga, sa prometom od 55,5 miliona dinara figurira akcija AIK banke, dok treće mesto zauzima Komercijalna banka Beograd kojom je trgovano za 35,3 miliona dinara. Veću pažnju investitora privlače i akcije Telefonije, čiji je promet vredan 32,2 miliona dinara uticao da one poprave svoju cenu za 3,94 odsto.
Dosta se trgovalo i akcijama Energoprojekta (25,9 miliona dinara), ali i hartijama Projektomontaže (23,6 miliona dinara). Kao preduzeće čije su akcije ostvarile najveći skok cene u jednom danu, pojavljuje se beogradska Informatika (cena je porasla za 20 odsto, a promet je dostigao sumu od 16 miliona dinara). Veći rast, praćen prometom od par miliona dinara, zabeležen je i u trgovanju akcijama Betonjerke iz Aleksinca (10,34 odsto), kao i u trgovanju Duvanom iz Ljubovije (11,11 odsto). Od ostalih vesti sa Beogradske berze izdvajamo dva isključenja sa organizovanog tržišta, za preduzeća Bio - ekološki centar a.d. Zrenjanin i Promet trans a.d. Šabac, dok je za kompaniju Sigma a.d. Subotica doneto Rešenje o privremenoj obustavi trgovanja. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 15.10.2007
Akcije Medele napravile bum na Berzi
 Beograd - Kraj ovonedeljnog trgovanja na Beogradskoj berzi doneo je promet od 1,56 milijardi dinara što je za 200 odsto više u odnosu na prethodni trgovački dan a glavni uzrok tako silovitog rasta prometa su akcije Medele iz Vrbasa. Akcijama tog preduzeća trgovalo se kako kroz blok transakciju (933,8 miliona dinara) tako i putem metode preovlađujuće cene (promet od 126,3 miliona dinara). Po nepromenjenoj ceni od 40.000 dinara, vlasnike je promenilo više od 40 odsto ili 26.506 akcija Medele. Epilog ovako izrazito velikog interesovanja investitora za pomenute akcije, jeste promenjena vlasnička strktura, gde se umesto Jugoremedije, sada kao najveći akcionari pojavljuju preduzeća Luton d. o. o. sa 24,9 odsto vlasništva i Swiss Intermedical a. d. sa 11,7 odsto vlasništva.
Novi skok cene od 500 dinara po akciji, kao i novi visok iznos prometa od 48,4 miliona dinara karakteriše i akcije beogradske Informatike, dok se akcijama fabrike građevinskog materijala Sloga iz Novog Pazara, bez promene u ceni, trgovalo za 45,9 miliona dinara. Dobar rezultata beleže i akcije Komercijlane banke (promet od 45,4 miliona dinara), kao i akcije AIK banke (promet od 29,5 miliona dinara). Uspešne su bile i hartije od vrednosti preduzeća Novi Pazar koje su, već prilikom prvog pojavljivanja na Berzi, uspele da uvećaju vrednost za 288,2 odsto, na 2.500 dinara. Prodato je 426 akcija za više od milion dinara. Od ostalih cenovnih pomeranja izdvaja se i skok, od 20 odsto, akcija Fasila iz Arilja, što je propraćeno prometom od 8,6 miliona dinara. Vrednost indeksa Beogradske berze kretala se u suprotnim smerovima, pa je tako kod indeksa BELEXLINE i BELEX15 zabeleženo smanjenje od 0,33, odnosno 0,27 odsto, dok je indeksni pokazatelj SRX trgovački dan završio u plusu od 0,47 odsto. Promet obveznica RS je ponovo u porastu, i juče je iznosio 822.642 evra. Od toga najveća ulaganja su bila usmerena na serije A2016K - 388.296 evra i A2013K - 156.438 evra. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 12.10.2007
Skok indeksa za više od 66 odsto
 Promet ostvaren na Beogradskoj berzi u proteklih devet meseci dostigao je 1,6 milijardi evra i to kroz više od 240.000 transakcija. Pri tom, broj transakcija akcijama povećen je za 96,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok su u ukupnim ovogodišnjim trgovanjima akcije učestvovale sa 94,7 odsto - izjavila je juče, na konferenciji za novinare, Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze.
Ona je podsetila da je poslednjeg dana septembra tržišna kapitalizacija Beogradske berze dostigla 19,5 milijardi evra što je 90,5 odsto više nego na kraju 2006. godine. Ukupna tržišna vrednost svih akcija na berzi bila je 17,7 milijardi evra što u odnosu na kraj prošle godine predstavlja uvećanje od 111,9 odsto, dok je tržišna kapitalizacija obveznica za oko tri odsto bila niža nego 31. decembra lane.
-Značajan rast tržišne kapitalizacije akcija zabeležen je naročito u februaru i martu kada su po sili zakona sva akcionarska društva morala da izađu na berzu, ali se pokazalo da sve akcije niti su podjednako učestvovale u obimu trgovanja niti u podizanju tržišne kapitalizacije. Sektor sa najvećom vrednošću akcija na Berzi je sektor finansijskog poslovanja, gde prednjače akcije banaka koje trenutno vrede više od 500 milijardi dinara - a potom sledi sektor prehrambene industrije sa kapitalizacijom od 350,7 milijardi dinara, objašanjava Dostanić.
Uprkos letošnjem padu vrednosti oba berzanska indeksa, oni su na kraju devetomesečnog perioda ipak bili veći za više od 66 odsto. Indeks BELEXLINE, u kome su sto najtrgovanijih akcija porastao je za 66,7 odsto od početka januara, dok je indeks BELEX15 u kome su 15 najlikvidnijih akcija povećan za 67,9 odsto. T. S.
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 12.10.2007
Akcije Mlinoservisa ostvarile promet od 8,4 miliona dinara
 Činjenica da je veći broj hartija kojima se trguje na Beogradskoj berzi uvećao svoju cenu (njih 60 u odnosu na 42 koje beleže pad vrednosti), doprinela je da opšti indeks BELEXLINE zabeleži blagi rast od 0,1 odsto. Akcije tri preduzeća (Ratar iz Pančeva, Projektomontaža iz Beograda i Fasil iz Arilja) imale su maksimalan rast od 20 odsto, uz višemilionski promet u trgovanju, dok je firma Mlinoservis iz Novog Sada ostvarila promet od 8,4 miliona dinara uz uvećanje vrednosti akcija za 19,9 odsto. Sa rastom vrednosti može se pohvaliti i SRX indeks na Bečkoj berzi, dok je BELEX15 smanjio svoj nivo za 0,1 odsto. Ukupan promet premašio je 553 miliona dinara, a učešće stranih investitora smanjeno je na 24,6 odsto. I u trgovanju obveznicama RS poboljšana je situacija i obim prometa je povećan na 342.301 evro. Najtraženija je bila serija obveznica koja dospeva na naplatu 2009. godine, koja vlasnicima donosi godišnji prinos od 5,3 odsto.
Na listi najtraženijih akcija i dalje su hartije od vrednosti Medele iz Vrbasa, koje su se juče prodavale za rekordnih 40.000 dinara za jednu akciju,uz obim trgovanja od 117,4 miliona dinara. Sa značajnije nižim prometom ( 49,4 miliona dinara( slede akcije Sloge iz Novog Pazara, a zatim hartije od vrednosti Informatike(promet od 30,6 miliona dinara). Značajniju pažnju investitora privukle su i hartije od vrednosti Energomontaže (promet od 29,2 miliona dinara), kao i AIK banke iz Niša (27,5 miliona dinara). Ativirana je tražnja za akcijama Beogradske industrije piva, a u jučerašnjem trgovanju vlasnike je promenilo 35.976 akcija, dok je promet dostigao 11,5 miliona dinara.
Beogradska berza donela je Rešenje o isključenju hartija sa organizovanog tržišta za akcije preduzeća Suvenir iz Novog Sada. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 11.10.2007
Rusi hoće Naftnu industriju
 RUSKA kompanija "Gasprom", odnosno njena firma-ćerka "Gazpromnjeft", svakako će učestvovati na tenderu za privatizaciju Naftne industrije Srbije, bila ona većinska ili manjinska, rečeno je "Novostima" dan nakon sastanka ruske delegacije sa zvaničnicima naše zemlje.
Posle posete u utorak sasvim je jasno da bi Rusi više voleli većinsku privatizaciju NIS, ali za sada nije bilo direktnih uslovljavanja po principu "vi nama NIS, mi vama krak Južnog potoka kroz Srbiju". I Rusi, kao i mnoge druge zainteresovane naftne kompanije iščekuju raspisivanje tendera, ali ozbiljnijih nagoveštaja da bi to moglo da se desi uskoro, iz Vlade Srbije nema.
Povezanost modela privatizacije NIS i ruske odluke o gradnji 400 kilometara gasovoda kroz Srbiju strateški postoji i jasno je istaknuto da su NIS, gasovod i Banatski Dvor zajednički veoma kompleksan projekat. Ali, za Ruse je gasovod ka Evropi daleko veći ulog od kupovine naše naftne kompanije. Šta su Rusi odlučili znaće se tek na proleće 2008. godine, a do tada našoj strani ostaje da ekonomski lobira da Južni potok prođe kroz Srbiju. Iako je decembra prošle godine po potpisivanju Memoranduma o razumevanju najavljeno formiranje zajedničke radne grupe već za jun ove godine, za sada postoje imena članova radne grupe, ali konkretnijih sastanaka i dogovora neće biti pre konačne odluke "Gasproma". Posle sastanka, vrh "Gasproma" je istakao da će, vremenski, u paketu sa NIS i odlukom o kraku "Potoka", ići i eventualna ruska investicija u podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru.
Iako je iz Ministarstva energetike nekoliko puta već rečeno da nema prepreka za početak procesa prodaje NIS, kao i da su izmene Strategije privatizacije skoro samo kozmetičke, ministri u Vladi Srbije nikako da sednu i dogovore se kada će početi konkretnija trka za NIS.
- Prvi korak bi trebalo da napravi Komisija za restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća na čelu sa Božidarom Đelićem, potpredsednikom Vlade Srbije, koja treba da usvoji i Vladi prosledi izmene Strategije - kaže sagovornik "Novosti". - Posle bi trebalo da usledi zakon o NIS i tek onda tender.
Ruski stav o većinskoj privatizaciji je sve glasniji, tako je i jasno zašto već duže traje prepirka pojedinih ministara o mogućim modelima prodaje NIS. Ako bude poštovana Strategija koju je uradio konzorcijum "Meril Linč" i "Rajfajzen investment" u prvoj fazi biće prodato samo 25 odsto NIS. Međutim, još tokom predizborne kampanje, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, isticao je mogućnost većinske prodaje NIS, kako bi se većim procentom privukli ozbiljniji igrači i postigla daleko bolja cena, nego u slučaju manjinskog paketa. Suprotan stav zastupa Božidar Đelić, vicepremijer, koji smatra da bi bilo bolje NIS prodavati postepeno, kako bude jačala i država. Jer, isticao je pre nekoliko meseci Đelić, nijedna država slična Srbiji, osim Rumunije, nije prodala najveći deo ovakvih preduzeća. Stručnjaci upozoravaju da ne treba odugovlačiti, jer svaki dan košta i državu i NIS.
RUSKI DIL
I RUSKA štampa je veoma zainteresovana za ulaganja njihove najveće energetske kompanije u Srbiji. Kako se ističe u dnevniku "Ros biznis konsalting" u trci za NIS pored "Gasproma" moguć je i "Lukoil". Ovaj list prenosi ocenu Jevgenije Dišljuk da je "Lukoil" privlačan parner, jer za razliku od "Gazpromnjefta" već ima dosta aktiva u istočnoj Evropi. Ali, nije isključena mogućnost kupovine NIS preko udruživanja ove dve kompanije u zajedničko preduzeće. SAVETNIK SIGURAN
PRIVATIZACIONI savetnik za NIS konzorcijum "Meril Linč" i "Rajfajzen investment" spremni su i za dodatno produženje ugovora, jer je izvesno da se njihov posao neće završiti baš uskoro. Za sada nema opasnosti od toga što je već jednom produžen ugovor sa njima, a ugovaranje dalje saradnje faktički je samo formalnost. Sigurno je da će oni organizovati sve oko tendera, tendersku dokumentaciju, izbor strateškog partnera, a predviđeno je i da učestvuju u pregovorima.
DUGOVI I CENE
TOKOM razgovora Alekseja Milera, zamenika predsednika Saveta direktora "Gasproma" sa predsednikom i premijerom Srbije, nije bilo reči o 65 miliona dolara duga za ruski gas, koliko je ostalo od dugovanja za sanbdevanje do 2000. godine. Kako smo saznali, nije razgovarano ni o novoj ceni gasa za predstojeću zimu, ali da bi te teme mogle da budu obrađene uskoro, konkretnijim dopisima između "Gasproma" i "Srbijagasa". A. MUSLIBEGOVIĆ Izvor: Večernje novosti
AKCIJE / BERZA, 11.10.2007
„Tigar” emituje 257.7689 novih akcija
 Ukupna vrednost pete emisije je 309.322.800 dinara. – Akcije će se prodavati po 2.222 dinara, a za postojeće akcionare cena je 2.000 dinara
Pirotski „Tigar”, prva listirana kompanija na Beogradskoj berzi, emituje 257.769 novih akcija nominalne vrednosti od 1.200 dinara po komadu. Ukupna vrednost pete emisije je 309.322.800 dinara, a cilj emitenta je da njenom prodajom poveća osnovni kapital, kako bi, bez zaduživanja kod banaka, finansirala razvoj.
Kupci ovih novoemitovanih akcija mogu biti domaći i strani građani i pravna lica, a emisiona cena po kojoj će moći da ih kupe je 2.222 dinara po komadu.
Reč je o ceni koja je utvrđena kao prosečna tržišna vrednost akcija „Tigra” u periodu od 8. jula do 8. oktobra ove godine. Rok za upis i uplatu akcija ove emisije je 35 dana, pri čemu akcionari s pravom preče kupovine imaju rok od 21 dan da to urade.
Reč je o akcionarima koji su taj status imali na dan donošenja Odluke o emisiji, 9. oktobra, kad je Upravni odbor „Tigra”, sledeći stav Skupštine akcionara, doneo Odluku o izdavanju običnih akcija i njihovoj prodaji javnom ponudom. Cena akcija za ove povlašćene kupce je 2.000 dinara.
Prodaja se smatra uspešnom ako se u navedenom roku upiše i uplati najmanje 50 odsto ponuđenih akcija, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Beogradske berze.
Kako se očekuje, naredne nedelje bi Komisija za hartije od vrednosti trebalo da donese odgovarajuće rešenje koje će emitentu omogućiti da potom uputi javni poziv zainteresovanim investitorima i pusti u promet akcije pete emisije. V. A.
Izvor: Politika
AKCIJE / BERZA, 10.10.2007
Investitori zainteresovani za akcije Energomontaže i Medele
 Ulagači su i dalje zainteresovani za kupovinu akcija Energomontaže i Medele iz Vrbasa, što potvrđuje jučerašnji obim trgovanja na Beogradskoj berzi, kada su hartije od vrednosti ovih preduzeća bile najtrgovanije, sa prometom koji premašuje 102 miliona dinara za obe firme.
Akcije Energomontaže kupovane su po ceni uvećanoj za 2,3 odsto, dok akcije Medele ponovo beleže maksimalan rast cene od 20 odsto. To je treći uzastopni maksimalan rast za akcije te firme kojima je za pet dana uvećana cena sa 17.510 dinara, na rekordnih 30.240 dinara. Investitori su bili zainteresovani i za kupovinu akcija niške AIK banke, kojima se trgovalo za 40,2 miliona dinara, dok se obim prometa hartijama od vrednosti Sojaproteina zaustavio na 21,9 miliona dinara.
Hartijama od vrednosti beogradske Informatike trgovalo se bez promene u ceni, a promet je premašio 21 milion dinara. Većih pomeranja cena akcija, pored već pomenutih, nije bilo, a jedino hartije od vrednosti Bačke iz Sivca i Optike iz Beograda beleže rast. Tako je preduzeće Bačka uvećalo svoju tržišnu kapitalizaciju (vrednost dobijena množenjem ukupnog broja akcija jednog preduzeća i njihove trenutne cene na berzi) za 12 (promet od 5,7 miliona dinara), a Optika za 5,5 odsto (promet od 3,4 miliona dinara).
Promet na Beogradskoj berzi dostigao je 419 miliona dinara, a učešće stranih investitora 33,1 odsto. Indeksi su nastavili sa rastom, pa je BELEXLINE uvećao vrednost za 0,3 odsto, BELEX15 0,5, a SRX 0,3 odsto. Interesovanje za ulaganje u obveznice RS i dalje opada o čemu govori i obim prometa od samo 41.868 evra, dok se serijama A2011K, A2012K i A2015K uopšte nije trgovalo. Obavljena je i jedna blok transakcija, akcijama preduzeća Feriti iz Beograda, a metodom minimalne cene vlasnike su promenile 17.683 akcije knjaževačke Industrosirovine. D. Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 9.10.2007 Telekom prvo javno preduzeće na berzi?
 Za izlazak javnih preduzeća na berzu potrebno je usvojiti zakone o vlasničkoj transformaciji tih preduzeća, o besplatnoj podeli akcija gradjanima, kao i izmene Zakona o hartijama od vrednosti, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić
Djelić je rekao da će se, posle usvajanja tih zakona, steći uslovi za izlazak akcija javnih preuzeća na berzu, ali nije mogao da precizira kada će se to desiti. Potpredsednik vlade je ocenio da bi Telekom Srbije mogao da bude prvo javno, odnosno državno preduzeće čije će se akcije pojaviti na Beogradskoj berzi.
Stručnjaci Beogradske berze ocenjuju da, ukoliko se javna preduzeća na pojave na toj berzi, domaći investitori neće imati dovoljno kvalitetnih hartija u koje mogu da ulažu, pa će tražiti mogućnosti za ulaganja u drugim državama.
"Javna preduzeća, kao što su Naftna industrija Srbije (NIS), Telekom, Elektroprivreda Srbije (EPS), Aerodrom 'Nikola Tesla" predstavljaju osnovu na kojoj treba graditi trziste kapitala, jer su to kompanije za koje su institucionalni investitori najviše zainteresovani", rečeno je na Beogradskoj berzi.
Prema rečima stručnjaka, glavni cilj je završetak privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom u najkraćem mogućem roku, a strategijom privrednog razvoja planirano je da se u što kraćem roku, pored zakonskih, obezbede i tržišni uslovi za privatizaciju preduzeća sa državnim kapitalom.
Beogradska berza ne može uticati na donošenje odluka o načinu privatizacije, pa tako ni davati procene odnosno prognoze da li će i kada koja kompanija biti na Berzi. Uključenje pomenutih kompanija na berzu imalo bi veliki uticaj i na razvoj novih finansijskih institucija u Srbiji, kao i na nastanak novih profesija, ocenili su stručnjaci. Izvor: Beta
AKCIJE / BERZA, 9.10.2007
Početak nedelje uz pad vrednosti indeksa
 Nakon prošlonedeljnog uspona juče je zabeležen pad vrednosti indeksa Beogradske berze. Tako BELEXLINE i BELEX15 beleže pad od 0,2, odsto, a SRX od 0,1 odsto. Ukupan promet na berzi dostigao je 457,3 miliona dinara ostvarenih kroz 1.330 transakcija, dok je učešće stranih investitora 34 odsto. Značajniji obim prometa ostvaren je u trgovanju akcijama preduzeća, dok je interesovanje za kupovinu obveznica RS bilo slabo, pa je promet dostigao samo 252.461 evro. Najtraženija serija bila je A2009K, kojom se trgovalo za 132.541 evro, i koja nosi godišnji prinos od 5,6 odsto.
Berza je donela rešenje o promeni metode trgovanja za akcije dva preduzeća. Od 8. oktobra akcijama beogradske Energomontaže trgovaće se metodom kontinuiranog trgovanja, dok će se, zbog smanjene frekventnosti trgovanja akcijama preduzeća Dunav Grocka, promet obavljati metodom preovlađujuće cene. Izlazak na kontinuirano trgovanje za Energomontažu, čije su akcije bile juče najtrgovanije, znači dalji rast cene akcija (za 4,8 odsto) i prometa (54,8 miliona dinara). Sa otrgovanim iznosom od 45,3 miliona dinara slede hartije od vrednosti Medele iz Vrbasa, čija je cena uvećana za dodatnih 20 odsto.
Značajniji obim prometa zabeležen je i u trgovanju hartijama od vrednosti Telefonije (33,5 miliona dinara) i Metals banke (31,9 miliona dinara). Akcijama AIK banke ostvaren je promet od 22,7 miliona dinara, a akcijama Betonjerke iz Aleksinca promet od 22,3 miliona dinara. Skok vrednosti beleže i akcije Informatike, koje su dostigle cenu od 11.000 dinara sa skokom cene od 10 odsto, što je novi istorijski maksimum. Slična situacija je i kod akcija Projektomontaže koje beleže rast od 12,6 odsto i cenu od 5.000 dinara što je takođe nov maksimum. Povećana tražnja za kupovinu akcija preduzeća Napredak iz Velike Plane ( 14,1 milion dinara), doprinela je rastu cene hartija od vrednosti te firme za 19,9 odsto. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 6.10.2007
Akcije AIK banke zadržale lidersku poziciju
 Septembarski promet na Beogradskoj berzi zabeležio je najnižu vrednost u 2007. godini. Oba indeksa - BELEXLINE i BELEX15 zabeležili su pad vrednosti. BELEXLINE septembarsko trgovanje završava na nivou od 4.430,94 indeksna poena, što je za 108,5 poena, odnosno 2,4 odsto niže u odnosu na početak meseca. Poslednja septembarska vrednost indeksa BELEX15 iznosila je 2.814,24 poena, što predstavlja pad od 48,5 poena, odnosno 1,7 odsto. U posmatranom periodu oba pokazatelja su imala sličan trend, i to izrazito opadajući u prvih 20 dana meseca, da bi u periodu od 20. do 30. septembra došlo do promene trenda i porasta vrednosti oba indeksa. Pad vrednosti indeksa BELEXLINE je u periodu od 01. do 20. septembra iznosio četiri odsto dok u istom periodu indeks BELEX15 beleži smanjenje vrednosti za 4,2 odsto. Poslednjih 10 dana septembra za BELEXLINE donosi rast vrednosti od 1,7 odsto i porast vrednosti za indeks BELEX15 od 2,6 odsto.
Stagnacija indeksa
Posmatrano na godišnjem nivou, indeks BELEXLINE je u odnosu na kraj septembra 2006. godine zabeležio porast od 89,2 odsto, a indeks BELEX15 skok od 1.375 indeksnih poena, odnosno 95,6 odsto. Oba indeksa Berze su se krajem septembra nalazila na nivou približno vrednosti zabeleženih krajem marta odnosno početkom aprila ove godine.
Septembarski obim prometa akcijama, po svim metodama trgovanja, zabeležio je pad vrednosti u odnosu na avgust, a jedini izuzetak predstavlja trgovanje metodom minimalne cene, u okviru kog je, kroz isti broj transakcija kao i prethodnog meseca (dve transakcije), zabeležen trostruko veći obim prometa koji je premašio 20,9 miliona dinara. Ipak, obim trgovanja ostvaren po metodi minimalne cene predstavlja tek oko 0,3 odsto ukupnog mesečnog prometa akcijama, dok je u kontinuiranom metodu trgovanja ostvareno više od 58 odsto mesečnog prometa.
Akcije kojima se u septembru najviše trgovalo bile su akcije AIK banke iz Niša, dok su najveću pozitivnu promenu cene zabeležile akcije Puteva iz Užica. Najveći pad cene (čak 18 odsto) na mesečnom nivou među akcijama sa kontinuiranog trgovanja zabeležile su akcije preduzeća Dunav Grocka a.d. Grocka. Akcije koje se nalaze na A listingu Berze - Energoprojekt holding i Tigar su u toku septembra zabeležile blaži pad cene, ali su akcije Energoprojekta druge po veličini ostvarenog obima prometa u toku meseca.
I tržišna kapitalizacija beleži pad, pri čemu je prisutan pad vrednosti ukupne tržišne kapitalizacije u dinarima, dok vrednost tog pokazatelja u evrima beleži porast u odnosu na avgust - skok sa avgustovskih 19,3 milijardi evra na septembarskih 19,5 milijardi evra. Porast tržišne kapitalizacije izražen u evrima zabeležen je i za akcije i za obveznice RS.
Dinarski rast kapitalizacije zabeležen je samo kod akcija kojima se trguje po metodu preovlađujuće cene, i iznosi 5,9 milijardi dinara, odnosno 0,7 odsto, dok je za akcije kojima se trguje po metodu kontinuiranog trgovanja zabeležen pad vrednosti kapitalizacije izražen u dinarima i iznosi 7,1 milijardu dinara. Pad tržišne kapitalizacije u dinarima zabeležen je i kod obveznice RS, u iznosu od 720,9 miliona dinara. Akcije koje ulaze u indeksnu korpu BELEXLINE zabeležile su najveći pad kapitalizacije (17,3 milijardi dinara, odnosno 2,3 odsto), dok je pad tržišne kapitalizacije akcije koje ulaze u korpu indeksa BELEX15 približno jednak promeni kapitalizacije akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, i iznosi 7,5 milijardi dinara.
Sniženje obima trgovanja u septembru nije izostao ni u trgovanju obveznicama RS, kojima je ostvaren promet od 11,8 miliona evra, što predstavlja pad od 48,6 odsto u odnosu na prethodni mesec. Obveznice sa rokom dospeća 2016. godine i u septembru su bile najtrgovanije na Berzi, tako da je ovim hartijama ostvaren obim prometa veći od šest miliona evra. Promet od oko miliona evra ostvarile su obveznice A2015 kojima je trgovano u iznosu od 2,1 miliona evra i A2011 koje su ostvarile promet od 1,4 miliona evra.
Izuzev serije A2013, sve serije obveznica zabeležile su skok cene na mesečnom nivou na tržištu Berze, a najveći porast zabeležen je za obveznice A2014 čija je cena za 2,62 odsto viša u odnosu na poslednju avgustovsku. Poslednja septembarska cena, na nivou od 63,45 odsto nominalne vrednosti istovremeno je i najviša mesečna cena za obveznice koje dospevaju 2016. godine, a istorijski maksimalna cena u toku septembra postignuta je za sledeće serije obveznica: A2010, A2012, A2014 i A2015. Većina obveznica zabeležila je i porast godišnje stope prinosa u toku septembra, koja se krajem meseca kreće u rasponu od 5,38 do 6,23 odsto. Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 6.10.2007
Akcije po novom
Na Beogradskoj berzi od 15. oktobra važiće novi pravilnici o listingu u kotaciji Berze, o tarifi, kao i nova pravila poslovanja.
Pravilnikom o listingu i kotaciji Beogradske berze bliže se utvrđuju uslovi, način i postupak prijema, privremena obustava trgovine, isključenje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata sa berzanskog tržišta, objavila je Berza.
Novim pravnilnikom određena je i dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za prijem hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata na tržište, kao i druga pitanja u vezi prijema i isključenja hartija od vrednosti sa listinga Berze.
Novim Pravilnikom o tarifi utvrđuju se jednokratne, godišnje i mesečne naknade, provizije, naknade za usluge posebnih izveštaja o trgovini i ostale naknade. Članovi berze plaćaju godišnju nadoknadu od 120.000 dinara, dok za održavanje aplikacije „beleks“, članovi plaćaju mesečno po serveru 6.000 dinara, i po radnoj stanici 4.000 dinara. Kao jednokratnu nadoknadu za prijem akcija na listnig A berze izdavalac plaća proviziju od 0,03 odsto od vrednosti emisije, i to ne sme da bude manje od 210.000 ni više od 700.000 dinara. Za prijem hartija od vrednosti na listing B plaća se, takođe, 0,03 odsto od vrednosti emisije, s tim što ne sme biti manje od 140.000, ni više od 240.00 dinara. Jedonkratna nadoknada za prijem drugih hartija na listing B je 0,02 odsto od vrednosti, ali ne manje od 70.000, ni više od 210.000 dinara.
Za uključenje akcija na vanberzansko tržište potrebno je platiti Berzi 20.000 dinara, dok za druge hartije košta 10.000 dinara. U novom pravilniku određene su i godišnje nadoknade za sve listinge i sve hartije od vrednosti. Od 15. oktobra važiće i nove provizije, kako za trgovanje na berzanskom, tako i na vanberzanskom tržištu.
Direktoru berze daje se diskreciono pravo da, vodeći računa o interesima berze, umanji stope, ali o tome treba da izvesti Upravni odbor.
Detalji poslovanja
Novim Pravilima poslovanja utvrđuju se poslovi koje obavlja Berza, uslovi i način obavljanja poslova na Berzi, vrste i uslovi trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima.
Pravilima se uređuju i uslovi i način prijema hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata na listing Berze, povlačenja i brisanja sa listinga, utvrđivanje i objavljivanje cena hartija kojima se trguje. U ovim pravilima tačno se određuje i značenje pojedinih termina. V.N.
Izvor: Večernje novosti
AKCIJE / BERZA, 6.10.2007
Počela privatizacija veterinarskih stanica
 Beograd - Agencija za privatizaciju Srbije objavila je poziv za prodaju 70 odsto društvenog kapitala četiri javne veterinarske stanice, čime je počela privatizacija u tom sektoru. Aukcija za prodaju veterinarskih stanica u Velikom Gradištu, Mionici, Vranju i Kosjeriću će biti održana u Beogradu 16. novembra, a rok za podnošenje prijava je 8. novembar.
Procenjena vrednost 70 odsto kapitala veterinarske stanice u Velikom Gradištu, u kojoj je zaposleno 17 ljudi, jeste 19,5 miliona dinara, početna cena iznosi 4,6 miliona dinara, dok obavezna minimalna investicija iznosi nešto više od dva miliona dinara. U veterinarskoj stanici u Minonici, čijih je 70 osto kapitala procenjeno na 2,8 miliona dinara, radi 12 ljudi, prodavaće se po početnoj ceni od 284.000 dinara, uz obavezno minimalno ulaganje od 823.000 dinara. Vranjanska veterinarska stanica ima 35 zaposlenih, procenjena vrednost kapitala koji se prodaje je 8,6 miliona dinara, a početna cena na aukciji biće 1,7 miliona dinara, dok minimalno obavezno ulaganje iznosi 1,4 miliona dinara. Ukupna procenjena vrednost 70 odsto kapitala veterinarske stanice u Kosjeriću, u kojoj radi 10 ljudi, jeste 8,6 miliona dinara, početna cena je 1,7 miliona dinara, a budući vladnik moraće da uloži i minimalno 1,4 miliona dinara.
Izvor: Beta
AKCIJE / BERZA, 5.10.2007
Promet na Berzi dostigao 922 miliona dinara
 Povećana aktivnost na Beogradskoj berzi potvrđena je i poslednjeg dana trgovanja uvećanim prometom koji je dostigao 922 miliona dinara. Više od polovine prometa ostvareno je trgovanjem akcijama Medele iz Vrbasa, po ceni od 19,9 odsto većoj i u jednoj blok transakciji, vrednoj 490,2 miliona dinara. Trgovanjem metodom preovlađujuće cene, takođe akcijama Medele ostvaren je promet od 37,9 miliona dinara. Investitori su nastavili da ulažu u hartije od vrednosti beogradske Jugohemije (50 miliona dinara), što je bio razlog za skok cene hartija od vrednosti za dodatnih 19,5 odsto, koje su ostvarile nov istorijski rekord od 11.189 dinara za jednu akciju. Na listi najtraženijih akcija ponovo prednjače hartije od vrednosti AIK banke (promet 32,6 miliona dinara), dok se akcijama Sojaproteina trgovalo za 24,3 miliona dinara.
Dobar rezultat zabeležen je i u trgovanju akcijama beogradske Informatike (promet od 24,2 miliona dinara) čije akcije beleže rast cene od 9,8 odsto, a oboren je dosadašnji cenovni rekord pa su hartije te firme dostigle cenu od 9.999 dinara. Juče je oboren još jedan rekord, jer akcije Projektomontaže beleže skok vrednosti od 20 procenata i prodavale su se po ceni od 4.440 dinara.
Domaći investitori su bili aktivniji od stranih, a njihovo učešće smanjeno je na 15,4 odsto. Indeksi Beogradske berze nastavili su sa rastom vrednosti
BELEXLINE beleži rast od 0,3 odsto, BELEX15 0,1, a SRX 0,8 odsto. Obveznicama RS trgovalo se za 304.061 evra, a najtrgovanije serije su A2012K sa prometom od 71.526 evra i A2014K i A2016K sa prometom od po 50.000 evra. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 4.10.2007
Blagi oporavak indeksa
 Na Beogradskoj berzi nastavljen je oporavak vrednosti indeksnih pokazatelja. Indeks SRX prednjači sa uvećanjem od 1,4 odsto, dok BELEX15 i BELEXLINE beleže rast od 0,6, odnosno 0,5 odsto. Oporavak vrednosti berzanskih indeksa može se objasniti povećanim brojem hartija od vrednosti i povećanjem cena kod 59 akcija. Pri tom, izdvajaju se akcije Jugohemije (rast od 20 odsto), koje su juče bile i najtrgovanije (promet od 42,8 miliona dinara), slede hartije od vrednosti beogradskog Vrenja (obim trgovanja 29,6 miliona dinara) i akcije Mlinservisa iz Novog Sada sa rastom cene od 20 odsto. Poskupljenje nije mimoišlo ni akcije Beogradmontaže (19 odsto), kao ni Agrosrema iz Sremske Mitrovice (15,1 odsto).
Povećano interesovanje investitora vladalo je za ulaganje u akcije banaka. Akcijama Privredne banke Beograd trgovalo se za 40,5 miliona dinara, dok je promet AIK bankom dostigao 39,6 miliona dinara. Uvećan promet zabeležen je i kod akcija Telefonije - 22 miliona dinara. Ukupan promet na berzi smanjen je na 509,9 miliona dinara, dok je učešće stranih investitora dostiglo 36 odsto. Pad prometa ostvaren je i u trgovanju obveznicama RS (381.738 evra), dok je najtrgovanija serija A2016K (promet od 246.800 evra). Serijama koje dospevaju na naplatu 2011. i 2012. godine nije se trgovalo.
Na berzi se od juče nalazi i pribojski FAP, a u prvoorganizovanom trgovanju ovim akcijama cena akcija uvećana je za 31,5 odsto, uz 67 otrgovanih akcija. FAP je pred privatizacijom, i u toku je javni poziv za učešće u kupoprodaji društvenog kapitala metodom tendera. Beogradska berza je organizovala i jednu blok transakciju u kojoj se trgovalo akcijama Niške mlekare, a donela je i tri rešenja o isključenju hartija od vrednosti sa organizovanog tržišta. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 3.10.2007
Akcije Montinvesta juče vredele 27.000 dinara
 Promet ostvaren juče na Beogradskoj berzi nešto je viši u odnosu na prosečne vrednosti. Kroz hiljadu transakcija ostvaren je promet veći od 770 miliona dinara. Uvećanju prometa doprinela su značajnija ulaganja u obveznice RS, pre svega u seriju A2016K, kao i u kupovinu akcija preduzeća Montinvest. Trgovanje serijom obveznica koje dospevaju na naplatu 2016. godine, donelo je promet od 3,12 miliona evra, dok je kroz blok transakciju akcijama Montinvesta ostvareno 202 miliona dinara.
Investitori su ponovo poverenje ukazali hartijama od vrednosti AIK banke iz Niša u šta je uloženo 64,2 miliona dinara, kao i akcijama beogradske Informatike (promet od 25,3 miliona dinara), što je bio razlog da cene akcija te firme zabeleže rast od 5,3 odsto i dostignu istorijski maksimum od 9.000 dinara. Osim te blok transakcije, akcijama Montinvesta trgovalo se po ceni od 27.000 dinara, metodom preovlađujuće cene, a ostvaren je promet od 23,7 miliona dinara. Tražene su bile i akcije Metals banke (promet 18,6 miliona dinara), kao i akcije Energoprojekta (promet 13 miliona dinara).
Najveći rast cene beleže akcije Projektomontaže koje su, uz promet od 1,2 miliona dinara, uvećale vrednost za 18,6 odsto. Inače, to preduzeće je juče objavilo javni poziv za sticanje akcija iz nove emisije. Akcije se emituju po ceni od 1.620 dinara, a rok za upis je 25. oktobar 2007. godine. U ovom trenutku jedna akcija Projektomontaže na berzi vredi 3.797 dinara. Solidan rast od šest odsto ostvarile su i akcije Zavarivača, Montaže, kao i preduzeća Galeb GTE. S druge strane, na gubitku su bili akcionari Galenika Fitofarmacije, čije su akcije i pored prometa od od 4,5 miliona dinara, dalje zabeležile pad vrednosti od 4,2 odsto. Darko Jovanović Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 2.10.2007
Trgovanje u znaku akcija AIK banke  Prvi dan trgovanja u oktobru protekao je u znaku, prvo običnih, a potom i prioritetnih akcija AIK banke iz Niša. U dve blok transakcije, akcijama te banke trgovano je za više od četiri milijarde dinara, što je doprinelo da ukupan promet Beogradske berze premaši 4,4 milijardi dinara. Vlasnike je promenilo pet odsto akcija,(350.000 običnih i 50.000 prioritetnih), po ceni od 11.000, odnosno 5.500 dinara. Novi vlasnici su strani investitori, što se može objasniti podatkom da je na strani kupovine akcije (pokazatelj FIS-b) njihov učinak iznosio 96,7 odsto. Inače, ovo je do sada najbolji učinak stranih investitora na Beogradskoj berzi.
Da je juče sve bilo u znaku AIK banke pokazuje i podatak da se akcijama te banke trgovalo i redovnim putem, metodom kontinuiranog trgovanja, i to po nešto višoj ceni (od 11.249 do 11.320 dinara za jednu akciju) za 40,8 miliona dinara. Sledeće na listi najtrgovanijih akcija su hartije od vrednosti firme Beograd iz Beograda (promet od 23,2 miliona dinara), dok je vrednost trgovanja akcijama Metals i Komercijalne banke dostigla 19,5, odnosno 18,1 milion dinara. Tržišna kapitalizacija preduzeća Rudnik iz Rudnika se nastavlja, a akcije tvog preduzeća rastu po stopi od 14,3 odsto, uz promet od 4,8 miliona dinara, a približno isti rast beleže i akcije poljoprivrednog dobra Južni Banat iz Bele Crkve. Najava o raspisivanju tendera za beogradsku Optiku podiglo je cenu te kompanije, pa su uz promet od 3,6 miliona dinara, akcije Optike poskupele ju za 5,5 odsto. Po stopi od 20 odsto raste i cena akcija Autosaobraćaja iz Kragujevca, ali je obim trgovanja bio zanemarljiv.
Vrednost trgovanja obveznicama RS smanjena je na 155.416 evra, a najtraženija serija je ponovo A2016K, sa prometom od 52.023 evra. Indeksi Beogradske berze uvećali su svoje vrednosti - BELEXLINE za 0,2 odsto, BELEX15 0,2 i SRX za 0,7 odsto. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 1.10.2007 Male akcionare na veliku scenu
 DRŽAVE ĆE SE POVUĆI IZ BANKARSKOG SEKTORA, KOJI NAČIN JE NAJBOLJI?Banke su se kod nas u privatizaciji pokazale kao zlatne koke, a cena po kojoj su prodate kreće se od 50 do 385 miliona evraPrivatizacija bankarskog sektora kod nas skoro je privedena kraju, a ovih dana moglo se čuti da Vlada Srbije priprema strategiju kako da se svojinska tansformacija u ovoj branši i okonča. Po onime što je nedavno rekao ministar finansija Mirko Cvetković, Komercijalna banka će biti dokapitalizovana s 100 miliona evra, a država se sprema da proda svoj manjinski paket i u Agrobanci. Na listi onih gde država ima većinski udeo su još Kredi banka, Poštanska štedionica, Srspka banka, te Privredna banka Pančevo. Po ministrovim rečima, njihovu svojinsku transformaciju otežava loše poslovanje.Kod Kredi banke se razmišlja o raspisivanju novog tendera, a za ostale će se videti. Sve govori da se sa svojinskim promenama neće žuriti, para u budžetu ima - tu su i one preostale od prodaje Mobtela- tako da ima prostora da se za pomenute banke potraže što bolji partneti. S obzirom da procene bankara govore da domaće bankarsko tržište treba da se do 2011. udvostruči, ne bi trebalo da bude teško da se nađu kandidati. Banke su se kod nas u privatizaciji pokazale kao zlatne koke, a cena po kojoj su prodate kreće se od 50 do 385 miliona evra.Koliko je uopšte odlazak države iz ovog segmenta dobar ?- Još nisam naišao na primer da je država vlasnik u nekom preduzeću ili banci a da ono dobro funkcioniše. Sva iskustva i kod nas i u susednim zemljama govore da kompanije ili banke koje su u privatnoim vlasništvu bolje posluju, što govore rezultati ‡ objašnjava međunarodni konsultant dr Milan Kovačević. - Prema tome, povlačenje ne treba da izaziva brigu. Ali treba da se nađe odgovarajući model da se to učini. Smatram da dokapitalizacija nije najbolje rešenje. Država bi akcije tih banaka trebalo da proda na berzi i tako omogući malim akcionarima da ih kupe. Ovih dana se pojavio i statistički podatak o tome da se u budžetu domaćinstva s prosečnim primanjima pojavljuje i ostatak novca nakon podmirivanja potreba. Reč je još uvek o jednocifrenoj brojci, ali je ne treba zanemariti. Naprotiv, država bi to mogla da podstiče kroz manje poreze, kod nas građani koji štede plaćaju porez 20 odsto a pravna lica 10 procenata. U Hrvatskoj je obrnuto, u korist građana, ne bi bilo loše da se i kod nas razmišlja o takvoj poreskoj politici.D. Vujošević
Izvor: Dnevnik online AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 30.8.2007
Utrostručena trgovina obveznicama
Poslovanje na Beogradskoj berzi obeležili su blago slabljenje indeksa BELEX15 i BELEXLINE, za jedva petinu procenta, i dalji rast prometa, posebno kad je reč o u trgovini obveznicama.
U ukupnom prometu od 523,34 miliona dinara (6,5 miliona evra) obveznice RS učestvovale su oko milion evra što predstavlja tri i po puta veći promet nego dan ranije i osam puta veći nego prvog radnog dana tekuće sedmice.
Najinteresantnije ulagačima bile su obveznice RS serije A2015 i A2016 sa vrednošću trgovine 455.168 odnosno 401.490 evra. Beogradska Telefonija, koja je prethodnog dana bila najveći gubitnik u poslovanju, danas je u kontinuiranoj trgovini zauzela čelna mesta na listi akcija sa najvećim rastom i onih sa najvećim prometom.
Cena akcije Telefonije porasla je za 4,32 odsto, čime je više nego nadoknađen prethodni pad, na 14.500 dinara. Nove vlasnike dobilo je 2.818 akcija telekomunikacione kompanije a ukupan promet vredeo je 40,8 miliona dinara. Rast veći od tri odsto ubeležila je i akcija užičkih Puteva, građevinske kompanije sa liste potencijalnih izvođača radova za autoput od Horgoša do Požege. Ta akcija juče je ojačala za 200 dinara, na 6.500 dinara, a promet je vredeo 8,2 miliona. Beogradskom Iritelu sa sektora telekomunikacija je porasla cena za nepunih tri odsto tako da pad iz prethodnog poslovanja, za više od četiri odsto, nije kompenzovan.
U najvećoj meri pojevtinila je akcija vranjskog Simpa, za više od 13 odsto, na 3.302 dinara, a promet je bio manji od pola miliona dinara. Za nešto više od procenat a manje od tri pale su i cene akcija drogerije Velefarm, proizvođača šporeta Alfa plama iz Vranja, novosadske Metals banke i beogradskog Dunav osiguranja. Gledano prema prometu, Telefoniju slede niška AIK banka sa 28,35 miliona dinara i Soja protein iz Bečeja sa 12,53 miliona. Promet veći od 11 miliona dinara imao je i Energoprojekt holding, još jedna firma sa spiska potencijalnih izvođača za Horgoš-Požegu.
Izvor: Beta
AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 28.8.2007
Promet na Beogradskoj berzi pao na 380 miliona dinara
Ukupan promet na Beogradskoj berzi, od 380,8 miliona dinara (4,7 miliona evra), juče je bio za oko četvrtinu manji nego na prethodnom trgovanju, a pad su zabeležila i oba indeksa berze.
Opšti indeks berze BELEXLINE bio je manji za 0,35 odsto i vredeo je 4.496,37 indeksnih poena, dok je indeks najtrgovanijih hartija od vrednosti BELEX15 imao pad od 0,22 odsto i vredeo je 2.855,33 indeksna poena. Ukupni promet akcijama juče je bio neznatno veći nego u petak prošle nedelje i iznosio je 370,6 miliona dinara (4,6 miliona evra).
Istovremeno, obveznice Republike Srbije su zabeležile gotovo 19 puta manji promet nego u prethodnom trgovanju koji je iznosio 10,1 miliona dinara (127.118 evra). Najtrgovanije akcije bile su one kompanije za proizvodnju celuloze, papira i izdavčku delatnost Vladičin Han iz Vladičinog Hana, koje su metodom preovlađujuće cene prodate za ukupno 61,5 miliona dinara.
Vlasnika je promenilo 96.108 akcija, koje su na zatvaranju vredele 640 dinara. Čačanska banka je ostvarila najveći rast vrednosti akcija na kontinuiranom trgovanju, od 3,3 odsto. Prodato je 50 akcija te banke za 5,4 miliona dinara, a cena na zatvaranju bila je 108.563 dinara. Najveći pad, od čak 11,53 odsto, imale su akcije beogradskog Planuma. Novog vlasnika dobilo je 17 akcija te kompanije za ukupno 47.770 dinara, a cena na zatvaranju iznosila je 2.610 dinara.
Akcije pirotskog Tigra nastavile su da padaju i juče su pale za 0,50 odsto, a pet puta je smanjena i vrednost prometa (na 1,7 miliona dinara). Na zatvaranju su akcije te kompanije na A listingu berze vredele 2.187 dinara, a prodato je 818 akcija. I Energoprojekt holding imao je pad akcija od 0,52 odsto, kao i skoro četiri puta manji promet u odnosu na prethodno trgovanje, koji je danas bio 7,6 miliona dinara.
Izvor:Beta
AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 22.8.2007
Iskustvo tržišta kapitala u usponu
Beogradska berza domaćin godišnje skupštine Federacije evro-azijskih berzi Predstavnici berzi iz Evrope i Azije okupiće se na 13. godišnjoj skupštini Federacije evro-azijskih berzi (FEAS), koja se u periodu od 5. do 9. septembra održava u Beogradu. Podaci o kretanjima na evro-azijskim berzama ukazuju na činjenicu da se na ovim tržištima trguje akcijama više od devet hiljada kompanija, što predstavlja porast od 1,3 odsto u odnosu na kraj 2006. godine. S druge strane, ukupna tržišna kapitalizacija kompanija, čijim se akcijama trguje na tržištima berzi članica FEAS, dostigla je 828 milijardi američkih dolara (porast od 20 odsto u prvoj polovini 2007. godine), dok je dnevni obim trgovanja akcijama na nivou od 2,6 milijardi američkih dolara. Prosečno dnevno trgovanje obveznicama, sa druge strane, poraslo je za 21 procenat i dostiglo nivo od 1,8 milijardi dolara. Očigledno je, dakle, da berze članice FEAS igraju značajnu ulogu u razvoju lokalnih ekonomija, a utiču i na zbivanja na globalnom tržištu.
Kada je reč o svetskoj ekonomiji, procenjuje se da će stopa rasta ove godine dostići pet procenata. S druge strane, tržišta u razvoju izvlače korist iz globalnih integracija, zbog toga što stiču naklonosti investitora i ostvaruju visoku likvidnost. Ipak, ovakvi pozitivni ekonomski izgledi još uvek mogu da budu pod senkom geopolitike i nestabilnosti vodećih ekonomija kao što su SAD i Kina. Budući da likvidnost na međunarodnim tržištima raste, izvesna su popuštanja u kriterijumima kreditiranja i investiranja. Ova činjenica nesumnjivo predstavlja prednost za one koji pozajmljuju sredstva, ali ipak nagoveštava i zabrinutost i potencijalni rizik za druge učesnike analizirano na globalnom nivou. Kao dokaz da berze članica FEAS sve više dobijaju na značaju, govori i podatak da su Londonska i Bahreinska berza tokom juna potpisale dugoročni sporazum o saradnji, kako bi na taj način ozvaničile već postojeću blisku saradnju. N. Nedeljković Izvor: Danas 
AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 10.8.2007
200.000 transakcija u 2007. godini U petak, 10. avgusta, na Beogradskoj berzi obavljena je 200.000-a pojedinačna transakcija od početka 2007. godine. Jubilarna transakcija bila je 19. po redu u toku dnevnog trgovanja u petak, a obavljena je u trgovanju akcijama preduzeća Bambi Banat a.d. Beograd. U ovoj transakciji klijente su zastupali članovi Berze: Prospera securities a.d. Beograd i Raiffeisenbank a.d. Beograd.
Od početka godine 94,8% od ukupnog broja transakcija ostvareno je u trgovanju akcijama, dok je preostalih 5,2% obaveljeno u trgovanju obveznicama RS. U poređenju sa celom 2006. godinom, broj transakcija na godišnjem nivou je već premašen za 58,5 hiljada transakcija, odnosno 41,34%. Izvor: Beogradska berza
AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 7.8.2007
Najuspešnije akcije Sojaproteina
Početak ovonedeljnog trgovanja na Beogradskoj berzi, protekao je u znaku akcija Sojaproteina iz Bečeja, kojima se najviše trgovalo - promet je premašio 179,2 miliona dinara. Po ceni od 22.500 do 23.000 dinara prodato je više od sedam hiljada akcija. Još jedna kompanija iz sastava Viktorija grupe u kojoj je Sojaprotein, imala je dobar trgovački dan. Reč je o Veterinarskom zavodu iz Subotice, čije su akcije osvarile promet od 60,5 miliona dinara. U povećanim iznosima trgovalo se i akcijama AIK banke (34,2 miliona dinara) i Energoprojekta (17,5 miliona dinara) dok je potražnja za akcijama beogradskog Žitomlina podigla njihovu cenu za 16,2 odsto a promet je iznosio 25,2 miliona dinara. Inače, ukupan promet ostvaren juče na Berzi dosigao je 562,6 miliona dinara, dok je učešće stranih investitora bilo na nivou od 49,87 odsto. Ponovo su strani investitori više prodavali, nego kupovali akcije.
Akcije Alas holdinga iz Novog Sada beleže rast cene od 10 odsto i sa cenom po akciji od 2.200 dinara otrgovano je za 5,6 miliona dinara. Značajniji skok cene (8,3 odsto) beleži i hartije od vrednosti Optike, uz obim trgovanja od 5,3 miliona dinara, dok je pad cene akcija AMS osiguranja dostigao 9,7 odsto.
Na Berzi su juče obavljene i dve blok transakcije - akcijama preduzeća Budućnost iz Čuruga (uz cenu od 480 dinara, promet je bio 43,7 miliona dinara) i Vojvodinašpeda (1.058 dinara za akciju uz obim trgovanja od 7,2 miliona dinara). Obveznicama RS se trgovalo za 496.608 evra, a najtrgovanija serija je bila A2016K s prometom 108.043 evra.
Darko Jovanović
Izvor: Danas AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 30.7.2007
Najveći skok cene zabeležile akcije Srboleka
Prošlonedeljni promet na Beogradskoj berzi premašio je 2,2 milijarde dinara (27,3 miliona evra), što je za 19,5 odsto niže u odnosu na prethodnu nedelju. Zabeležen je i pad (od 6,5 odsto) broja transakcija, tako da je ukupan nedeljni promet ostvaren kroz 4,8 hiljada transakcija.
Od ukupno 253 emisija akcija kojima prethodne sedmice trgovalo, porast cene zabeležilo je 85 emisija, pad cene - 72 emisije, dok je 96 emisija zavisilo trgovanje sa nepromenjenom cenom u odnosu na nedelju dana ranije. Najveći skok cene, među akcijama kojima se kontinuirano trguje zabeležile su akcije Srboleka iz Beograda, čija je poslednja cena od 1.250 dinara po akciji bila za 19,1 odsto viša u odnosu na prethodnu nedelju. Dobro su se držale i akcije građevinskog preduzeća Planum iz Beograda čija je cena skočila na 12 odsto. Najveći pad cene, od 17,4 odsto, zabeležile su akcije preduzeća Dunav iz Grocke, a cenu nižu za 10,2 odsto beleže i akcije Progresa iz Beograda. Sve ostale emisije akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja zabeležile su nedeljnu promenu cene manju od ±10 odsto. U trgovanju akcijama najveći obim prometa imale su AIK banke iz Niša, kojima je trgovano u iznosu većem od 346 miliona dinara. Na drugom mestu nalazile su se nedavno listirane akcije Energoprojekta, kojima je trgovano u iznosu od približno 170 miliona dinara.
Strani investitori su u periodu od 23. do 27. jula značajno povećali svoje učešće u kupovinu akcija, dok je istovremeno njihovo učešće na strani prodaje akcija i u trgovanju obveznicama RS smanjeno u odnosu na prethodnu nedelju. U periodu od 16. do 20. jula stranci su u kupovini akcija učestovali sa 46,1 odsto, dok je njihovo učešće u kupovini u periodu od 23. do 27. jula iznosilo 53,3 odsto. Sa druge strane, u odnosu na prošlonedeljno učešće od 38,9 odsto na strani prodaje akcija, u ovom periodu stranci su na strani prodaje učestvovali sa 29,6 odsto. U trgovanju obveznicama RS strani investitori su učestvovali sa 4,9 odsto, što takođe predstavlja pad u odnosu na prethodnu sedmicu za više od 10 odsto.
Kad je reč o obveznicama RS najatraktivnije su bile one iz serije A2014 koje su ostvarile promet od 101 milion dinara. Od devet serija obveznica RS kojima se trguje na Beogradkoj berzi, u posmatranom periodu, četiri serije zabeležile su skok cena, tri su zabeležile pad, a poslednja cena serija A2009 i A2010 bila je ista kao i nedelju dana ranije. Najveći porast cena ostvarile su obveznice koje dospevaju 2012. godine, dok najveći pad beleži serija A2016. Stopa prinosa na obveznice RS se u petak, 27. jula kretala u rasponu od 5,07 odsto do 5,78 odsto na godišnjem nivou, što predstavlja blagi pad raspona stope prinosa u odnosu na sredinu jula. Natalija Nedeljković
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 9.7.2007
Premašena prošlogodišnja vrednost ukupnog prometa Vrednost ukupnog prometa ostvarena na Beogradskoj berzi od početka 2007. godine zaključno sa 9. julom, iznosila je 100,7 milijardi dinara, time je za nešto više od šest meseci ove godine premašena vrednost celokupnog prošlogodišnjeg pometa ostvarenog u trgovanju svim hartijama. Promet je ostvaren kroz 175.752 transakcije, što je za 24% veći broj trasakcija u odnosu na celu prethodnu godinu. U ostvarenom prometu akcije su učestvovale sa 88,8% a obveznice RS sa 11,2%.
Izvor: Beogradska berza  AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 22.6.2007
Okrugli sto: Korporativno upravljanje u kompanijama – značaj i primena
20. juna 2007. godine Beogradska berza je u saradnji sa International Finance Corporation organizovala okrugli sto na temu “Korporativno upravljanje u kompanijama – značaj i primena”.
Pozivu su se odazvali predstavnici pojedinih članova Berze, Komisije za hartije od vrednosti, preduzeća koja su uključena u kontinuirano trgovanje kao i predstavnik Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
“Srbija je na samom početku razvoja korporativnog upravljanja, a glavni razlog je u nerazumevanju pojma korporativnog upravljanja, jer svi misle da je korporativno upravljanje usaglašavanje sa zakonom i ništa drugo”, rekla je Katarina Veljović predstavnica IFC-a. Glavnu podrsku širenju korporativnog upravljanja u našoj zemlji kroz analizu poslovanje pre primene i nakon početka primene istog, dali su Jelena Petković, izvršni direktor korporacije Tigra iz Pirota čije akcije su listirane na listingu A Beogradske berze i generalni direktor korporacije Telefonije iz Beograda, jednog od potencijalnih kandidata za ulazak na listing A Beogradske berze. Vesna Ilic i Lidija Šeškar, predstavnici Beogradske berze su uz prezentovanje poslovanja Berze u proteklom periodu i isticanju značaja korporativnog upravljanja na poslovanje svih delova privrede, dale podršku još jednoj akciji u podizanju svesti o korporativnom upravljanju kao jednom od ključnih faktora za efikasnije poslovanje, širem pristupu investitorima i nižom cenom kapitala. Izvor: Beogradska berza
AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 18.6.2007
Istorijski rekordan obim trgovanja obveznicama R Srbije!Danas je obveznicama za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje građana ostvaren obim trgovanja od preko 16,2 miliona evra. Ovo ujedno predstavlja i najveći istorijski obim trgovanja od početka trgovanja ovim hartijama na Beogradskoj berzi. Ovaj obim je za preko 5,7 miliona evra premašio prethodni rekord koji je bio ostvaren 25. maja 2006.godine. Izvor: Beogradska berza
AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 12.6.2007
Prestolonaslednik Aleksandar II posetio Beogradsku berzu
Beograd, 12. jun 2007. – Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II posetio je danas Beogradsku berzu i tom prilikom se upoznao sa poslovanjem i rezultatima ove institucije.
Toplu dobrodošlicu su mu poželeli gđa Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze sa svojim najbližim saradnicima.
Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II je tom prilikom rekao da će mu biti veliko zadovoljstvo da pruži svoju podršku razvoju ove institucije, ističući da je izuzetno zadovoljan mladim timom stručnjaka koji vode ovu instituciju.
Izvor: Beogradska berza
 AKCIJE / BERZA- SRBIJA, 12.6.2007 Prodata prva međunarodna licenca za indeks BELEX15 Beogradska berza je 08.06.2007. godine zaključila Ugovor o kupoprodaji licence za indeks BELEX15 sa Bayerische Hypo- und Vereinsbank Bank AG Munich. Na osnovu ovog Ugovora, Bayerische Hypo- und Vereinsbank Bank AG Munich će izdati “Open End-Index Certificate” na indeks BELEX15. Ovo je ujedno i prvi proizvod na indekse u vlasništvu Beogradske berze, a koji će od 11.06.2007. godine biti listiran na Frankfurtskoj i Štutgartskoj berzi. Nakon nedavne prodaje prve licence i na indeks SRX, srpsko tržište kapitala i Beogradska berza postaju prisutni i dostupni i na globalnoj investicionoj mapi. Istovremeno, Beogradska berza veruje i očekuje da će i poslovne banke sa sedištem u Republici Srbiji pronaći interes za kupovinu licence na indekse Beogradske berze i kotirajući na njima bazirane proizvode na Beogradskoj berzi, učiniti ih lakše dostupnim lokalnim i stranim investitorima koji investiraju direktno na Beogradskoj berzi.Izvor: Beogradska berza
|
