NBS prodala 40 miliona evra da bi sprečila pad kursa dinara


Narodna banka Srbije prodala je juče 40 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu kako bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa dinara i povećala promet na deviznom tržištu.

Kako se navodi u saopštenju, ako bude potrebno, NBS će koristiti devizne rezerve kako bi uticala na prekomerno dnevno pomeranje kursa, ali neće uticati na dugoročni trend i nivo kursa dinara. Prema podacima sa sajta www.nbs.rs, u 15.30 indikativni kurs formiran na osnovu jučerašnje međunabankarske trgovine devizama bio je 79,1321 dinar za evro. Od 11. maja do danas, Narodna banka je četiri puta intervenisala na deviznom tržištu sa po tri miliona evra, i to tako što je dva puta kupovala i takođe dva puta prodavala devize.

Izvor: Danas

Razvoj konkurencije i etičkog poslovanja


Predstavnici 14 srpskih firmi juče su u Privrednoj komori Srbije potpisali inicijativu za osnivanje udruženja inženjera konsultanata Srbije, što je prvi korak u proceduri osnivanja te asocijacije.

Prema rečima Zorana Đorđevića, direktora firme Ju bild, vodeća srpska konsultantska preduzeća započela su projekat osnivanja srpskog udruženja koje bi trebalo da postane član svetskog Udruženja konsultanata - FIDIC, kako bi se povećala konkurentnost firmi iz Srbije na međunarodnom i domaćem graditeljskom tržištu. On je istakao da među najznačajnije ciljeve FIDIC organizacije spadaju razvoj konkurencije, etičkog poslovanja i borba protiv korupcije, čime će dodatno biti ubrzan razvoj našeg društva.

- Svetsko udruženje okuplja oko 80 nacionalnih asocijacija koje predstavljaju firme članice i promoviše njihove poslovne interese. Prijemom srpskog udruženja u FIDIC organizaciju, konsultantska preduzeća iz Srbije postala bi ravnopravni članovi najvećeg svetskog udruženja inženjera konsultanata i time omogućila svoje učešće u velikim projektima koji su im dosad bili nedostižni - naglasio je Đorđević, dodavši da je FIDIC najznačajnije svetsko udruženje konsultanata koji se bave gradnjom i zaštitom životne sredine.

Osnivanje FIDIC asocijacije u Srbiji podržao je i USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije kako bi se povećala konkurentnost te privredne grane na međunarodnom tržištu.

Izvor: Danas

Usvojen rebalans budžeta


Vlada Srbije usvojila je juče rebalans budžeta da bi bila ispunjena neka predizborna obećanja vladajuće koalicije, donela novi memorandum o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za narednu godinu i usvojila nacionalni plan izgradnje putne i železničke mreže od ove do 2012. godine. Ni ovim rebalansom, niti budžetom za sledeću godinu neće biti ispunjena sva partijska predizborna obećanja jer za to novca nema, upozorila je juče Diana Dragutinović, ministar finansija.

Najviše novca „skinuto“ je Ministarstvu finansija, Ministarstvu odbrane i Ministarstvu za nacionalni investicioni plan. Inače, po rečima ministarke, budžetski deficit od 45 milijardi dinara biće pokriven iz nepotrošenih akumuliranih privatizacionih prihoda, kao i suficita kojeg od 2001. godine ima penzijski fond samostalaca.

Bilo je mnogo predizbornih obećanja. Prilikom usaglašavanja rebalansa, svako je pomalo popustio, niko nije dobio sve što je tražio, od nekih projekata su trajno odustali, od nekih delimično, a od nekih privremeno. O tome ne mogu da govorim detaljno. Ako bi u narednoj budžetskoj godini bila ispunjena sva predizborna obećanja, deficit bi umesto dva odsto bio čak pet procenata. Zato Ministarstvo finansija postavlja limit, a Vlada je ta koja mora da odredi prioritete među svim tim obećanjima - rekla je Dragutinovićeva.

Ona je pojasnila da ne misli samo na PUPS već na sve članove vladajuće koalicije kad kaže da za uspešno ostvarivanje ekonomskih ciljeva vlade „svi članovi koalicije moraju da preuzmu odgovornost za ukupne rezultate Vlade, a ne samo za rezultate u ’svojim’ resorima“.

Izvor: Blic

Građani Srbije su krajem avgusta bili kreditno zaduženi 311,9 milijardi dinara, što predstavlja blagi pad od 0,2 odsto u odnosu na kraj jula. Ali u odnosu na kraj prošle godine zaduženost građana porasla je za 5,8 odsto, pokazatelji su Udruženja banaka Srbije.

Prema istom izvoru, hipotekarni stambeni krediti, i dalje su na uzlaznoj liniji kad je reč o tražnji - banke su po tom osnovu odobrile 130,3 milijardi dinara. Situacija nije alarmantna ni kada je reč o vraćanju pozajmica, jer prema podacima Kreditnog biroa, učešće docnjenja u otplati kredita iznosi samo 1,6 odsto. Da li će taj trend biti nastavljen, to će, pre svega, zavisiti od rasta kamata, koje banke zaračunavaju na odobrene kredite, a sve kao posledica promena cene kapitala na svetskom tržištu. Prema podacima, koje je objavio Blumberg, međubankarske pozajmice na svetskom tržištu rastu, i to unosi dodatnu nervozu na tržište kapitala. Direktna posledica tog stanja jeste skok kamatnih stopa na tromesečne pozajmice u evrima i dolarima, i to za 5,6 odsto (najveći skok od 2000. godine).

Bazne kamatne stope vodećih valuta, kao što su evro, dolar, švajcarski franak, na silaznoj su putanji, u pokušajima njihovih monetarnih regulatora da oporave posrnulo nacionalno bankarstvo i zaustave nadiruću recesiju. S druge strane, poljuljano poverenje na finansijskom tržištu i smanjena likvidnost čine da se marže likvidnosti i marže rizika, koje se dodaju na bazne stope, povećavaju, što izvore finansiranja čini skupljim. Što se baznih stopa tiče, nije realno očekivati bilo kakvu korekciju naniže pre početka sledeće godine. Ali, ono što se sada može videti na tržištu posmatrano kroz prizmu libora i euribora (stopa po kojoj se međusobno pozajmljuju prvorazredne banke u svetu), jeste rast likvidnosnih i rizičnih marži.

To znači da će krediti koje je Sosijete banka odobrila, a imaju varijabilnu kamatu i vezani su za euribor ili libor, morati da pretrpe promenu na mesečnom nivou. Za razliku od njih, svi krediti koji su plasirani sa fiksnom kamatnom stopom, neće se menjati sve do isteka roka otplate - izjavila je za Danas Sonja Miladinovska, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Mirko Španović, član Izvršnog odbora Hipo-Alpe-Adrija banke, ističe da je poskupljenje kapitala na evropskom finansijskom tržištu izazvalo korekciju cene sredstava koje ta banka plasira građanima i pravnim licima.

- Mi smo odlučili da povoljnim kamatnim stopama na štednju stimilišemo građane i privredu da depozite čuvaju u banci. To će nam omogućiti, da budemo što manje zavisni od svetskih izvora finansiranja, a samim tim bićemo pošteđeni turbulencija na tim tržištima. Osim toga, Hipo banka je korisnicima stambenih kredita ponudila i diskreciono pravo da, u slučaju velikih turbulencija, mogu da "pređu" iz jedne valute u drugu, odnosno iz švajcarskog franka u evro, ili dolar. Može i obrnuto, ali do sada je mali broj klijenata iskoristio tu mogućnost - objašnjava Španović.

On podseća da ta banka tromesečno i šestomesečno koriguje visinu kamatnih stopa i dodaje da još uvek nije došlo do dramatičnih promena ni kamatnih stopa ni anuiteta. Prema tvrdnji Mirka Španovića, korekcije koje se izražavaju iznosima od nekoliko evra anilirane su apresijacijom dinara prema evru.

Kad je reč o Banci Inteza, koja ima stabilne, uglavnom domaće izvore finansiranja, ta banka najverovatnije neće do kraja godine menjati kamatne stope na stambene kredite.

Što se tiče klijenata koji već koriste naše stambene kredite, oni su zaštićeni i oslobođeni straha da će im kamatna stopa tokom otplate kredita biti povećana zbog promene, odnosno pogoršanja finansijskih uslova ili nestabilnosti u zemlji. Poslovnom politikom naše banke precizirano je da je promena kamatnih stopa uslovljena isključivo promenom euribora i libora, što znači da povećanje kamatne stope po bilo kom drugom osnovu nije moguće - izjavila je za Danas Maja Kolar, PR Banke Inteza.

Ona podseća da je mesečna rata na stambene kredite korigovana krajem trećeg kvartala, odnosno 28. septembra usled povećanja euribora, odnosno libora.

- Konkretno, euribor, koji se najčešće koristi prilikom ugovaranja kamate na stambene kredite, porastao je sa 5,13 odsto, koliko je iznosio na kraju drugog kvartala 2008, na 5,29 odsto. Slično je i sa liborom. On je sa 2,97 odsto, s kraja drugog kvartala, porastao, krajem trećeg kvartala na tri odsto. Pošto je promena neznatna, mesečna rata ostaje nepromenjena, objasnila je tehniku obračuna i povećanja anuitita Maja Kolar i dodala da se u Intezi kamatne stope kvartalno usklađuju s rastom euribora, odnosno libora.

Stručnjaci Eurobanke EFG pomno prate zbivanja na finansijskom tržištu kapitala i njihova je procena je da će zbog ovogodišnjeg višestrukog povećanja euribora (tromesečni pet odsto, šestomesečni 5,27 odsto), kao i bankarskih marži, sve banke biti primorane da koriguju kamatne stope na kredite.

- Samo ukoliko se popravi kreditni rejting (rizik) Srbije, moći ćemo da govorimo o smanjenju marži banaka. Što se tiče Eurobank EFG, uprkos internacionalnoj krizi, nismo menjali kamatne stope za postojeće klijente. Mi smo preuzeli, za sada, sav teret povećanja troškova finansiranja na sebe. Pa ipak, buduća kreditna politika naše banke je u procesu preispitivanja i Eurobank EFG će reagovati u skladu sa tržišnim kretanjima - kaže Slavica Pavlović, član Izvršnog odbora Erubank EFG.

Izvor: Danas

DNEVNE NOVOSTI, 1.10.2008

Akcijama Metals banke se ovih dana trguje znatno manje nego prošle godine - svega 150-600 akcija promeni vlasnika dnevno. Međutim, prema rečima Danila Koprivice, direktora marketinga banke, sve dok je promet akcijama solidan, znači da investitori poštuju rezultate firme.

Podsećajući da je motiv za izlazak na listing A, 26. avgusta, bio prestiž, ali i signal da je banka po dostupnosti pokazatelja poslovnosti spremna za najjaču konkurenciju, što je orijentir investicionim fondovima koje matične zemlje obavezuju strožijim uslovima poslovanja. Stoga i ne čudi da sa skupa investitora u Porte Karasu i Varaždinu već stižu potvrde da su investicioni fondovi, koji su do sada suvlasnici 21 odsto, zainteresovani za popularnu novosadsku banku.

Polugodišnji profit od 4,4 miliona evra je za 19 odsto veći nego u istom periodu prošle godine. Depoziti su uvećani za 24 odsto, a plasmani za čak 41 odsto. To je menadžment banke i motivisalo da Skupštini akcionara predloži novu emisiju akcija, vrednu 36,7 miliona evra. Od jula 2006. godine, Metals banka je trima emisijama prikupila 45 miliona evra, a investitori su nudili 12 do 17 puta više novca od emisione vrednosti!

Vrednost emisione akcije je 33,5 za dosadašnjeg, 36 hiljada dinara za budućeg akcionara, nešto više spram trenutne berzanske cene od 21.000 dinara. Nominalna vrednost akcije je 12.850 dinara. Potez izgleda riskantan, ali Novosađani su za partnere stekli nekoliko većih kompanija, pa je i mnogo više zahteva za kreditima i novim bankarskim proizvodima.

Koprivica pojašnjava da rast cena nekretnina, dinarske i devizne štednje ukazuje na to da u Srbiji ima slobodnog kapitala. Dug silazni trend je preusmerio na „opipljiviji" vid ulaganja, a u Metals banci smatraju da je emisiona cena akcije, 45 odsto od maksimalne, lep mamac. Sve je potaman investicionim fondovima koji dugo čuvaju portfelje. Istorijski minimalne cene su prilika za „igrače na trajno", uverene da će na duži rok profitirati.

Banka kroz poslovnu mrežu od 115 filijala i ispostava stanovništvu nudi i moderniji asortiman- investicione jedinice i brojne oblike osiguranja, te afirmiše i klasičnu štednju. Tako je za deviznu štednju oročenu na godinu dana kamata osam i po odsto, a čak 11 odsto za mlade. Atraktivnost ponude iznuđena je i sve skupljim zaduživanjem na svetskoj novčanoj pijaci, pa su ovdašnje banke počele borbu za štediše. Fenomen da vrednost nekretnina raste, a vrednost akcija pada, pokazuje da građani više veruju u konzervativnije oblike ulaganja, pa je i stoga uvećanje kamata.

U Metals banci su sigurni da će kapital stizati i dokapitalizacijom. Prošle godine su planirali da aktiva bude 193,5 miliona evra, dostigla je 233, a krajem juna je iznosila 267 miliona evra. Planira se da do kraja 2010. godine naraste na 735 miliona evra. Tolika dinamičnost banke bi svakako uvećala profit i vrednost akcija. Prethodno, pak, valja kormilariti po buri na finansijskom tržištu.

Novosađani prigovaraju da država preko brojnih fondova zalazi u finansijski sektor, a upliće se na tržište i tolerisanjem isplate zarada „blokiranim firmama" i regulativom dužničko-poverilačkih odnosa, mnogo strožijom kada je država poverilac.

Izvor: Biznisnovine

DNEVNE NOVOSTI, 30.9.2008

Vrednost „Jata“ umanjuju i veliki dugovi

Sudbina nacionalne avio-kompanije „Jat ervejz“ je u najmanju ruku neizvesna nakon što nijedna kompanija do isteka predviđenog roka nije otkupila tendersku dokumentaciju za njenu privatizaciju. U Agenciji za privatizaciju nismo mogli da saznamo kakva procedura treba da usledi nakon očigledno neuspešnog tendera. Stručnjaci smatraju da je država morala mnogo više da se angažuje kako bi „Jat ervejz“ bio konkurentan na tržištu.

Agencija za privatizaciju raspisala je 31. jula tender za prodaju većinskog paketa akcija „Jat ervejza“, a minimalna cena 51 odsto akcija iznosila je 51 milion evra. U javnom pozivu se navodi i postojanje mogućnosti kupovine do 70 odsto udela u „Jatu“. Tendersku dokumentaciju trebalo je otkupiti do 26. septembra, a rok za dostavljanje obavezujućih ponuda je 24. oktobar ove godine.

Predrag Vujović, bivši direktor „Jata“, kaže za „Blic“ da država nije ništa uradila da „Jat“ postane atraktivan za kupovinu, a da proces privatizacije jako dugo traje.

- Ovako kako se „Jat“ sada prodaje, teško da će se naći kupac. Treba poći najpre od toga da kod nas ne postoji zakon o vazdušnom saobraćaju, pa tako onaj ko kupuje i ne zna u kakvim uslovima će poslovati. U takvoj situaciji ne može da bude ozbiljnih kupaca - ističe Vujović.
Agencija za privatizaciju produžila je prošle nedelje rok za dostavljanje ponuda na tender za „Jat tehniku“ do 27. oktobra. Na sajtu Agencije navodi se da je odluka o produženju tendera za mesec dana doneta pošto su „u obzir uzete sve dostupne informacije“, bez preciziranja razloga.
Ranije se spekulisalo da su za „Jat ervejz“ zainteresovani „Aeroflot“, „Island er“ i „Er Berlin“, dok su za „Jat tehniku“, četiri zainteresovana kupca otkupila tendersku dokumentaciju - izraelski „El Al“ i „Bedek“, mađarski „Malev“, kao i jedna nepoznata kompanija.

Stručnjaci smatraju da je najpre, i pre raspisivanja tendera, trebalo uložiti u obnovu ove kompanije, što je bio zadatak države. S druge strane, postavlja se pitanje da li je s cenom od 100 miliona evra, sa postojećom krizom mnogih svetskih avio-kompanija, domaći avio-prevoznik precenjen.
- Nije u pitanju samo cena, ona je ovde promenljiva kategorija i zavisi od brojnih spoljnih i unutrašnjih faktora. Mislim da bi najbolje rešenje bilo da se pristupi restrukturiranju „Jata“ i njegovom pripremanju za tržište. U tom smislu, mnogo je važnije rešiti pitanje dugova i viška zaposlenih, od toga da li je 100 miliona za prodaju mnogo ili malo - ističe Vujović.
Objašnjavajući kako država mora aktivno da se bavi „Jatom“, Vujović ističe i kako je prethodna vlada imala dosta udela u tome što se četiri godine o ovom pitanju gotovo ništa nije radilo.

- Mi moramo da definišemo našu potrebu za vazdušnim saobraćajem, a ako ne postoji odgovarajući koncept razvoja, onda se ide svesno ili nesvesno ka njegovom gašenju. Ili, može država i jasno da kaže - „ne, nas to ne interesuje“. Međutim, nema Srbija baš toliko brendova pa da se ne potrudi da ovakav jedan spase - objašnjava Vujović.

U „Jat ervejzu“ su nam rekli da nisu u mogućnosti da daju bilo kakve izjave vezane za privatizaciju jer je ovaj proces još u toku.
Na pitanje šta će se desiti sa „Jatom“ ukoliko ipak ne dođe do privatizacije, Saša Vlaisavljević, generalni direktor „Jat ervejza“, za „Blic“ ističe:
- „Jat“ danas deli sudbinu svih svetskih kompanija i nema efikasnog rešenja kojim može rešiti sve probleme. Predlog koji smo dali našem vlasniku obuhvata konvertovanje dugova, dubinsko redimenzionisanje kompanije, znatno smanjenje troškova u svim segmentima poslovanja - ali kao prvi korak neophodno je formiranje skupštine preduzeća kako bismo dobili sponu između menadžmenta i vlasnika.
Vlaisavljević je prokomentarisao kako će se trenutna kriza u avio-saobraćaju odraziti i na poslovanje domaćeg avio-prevoznika.
- „Jat ervejz“ je još proletos spremio set mera, koji se uspešno realizuju od ovog meseca, a u cilju smanjenja troškova i preživljavanja nacionalne avio-kompanije - kaže Vlaisavljević.
Ipak, Predrag Vujović smatra da je trenutna situacija u avio-saobraćaju na globalnom nivou odraz cikličnog kretanja, te da ona jeste teška, ali nije katastrofalna.

- Na snazi sada imamo zakon tržišta, a u krizi su samo oni koji se ne adaptiraju blagovremeno. U velikim kompanijama menadžment predviđa šta će se dešavati u naredne tri ili pet godina i oni odgovaraju na zahteve tržišta. Druga je stvar ako gledate zemlje zapadnog Balkana, kao što su Bosna, Makedonija i Crna Gora. U tim zemljama se nije pristupilo problemima na pravi način.

Autor: Bojana Stamenković

Izvor: Blic

DNEVNE NOVOSTI, 29.9.2008

Dinkić: Svetska banka će finansirati izgradnju Koridora 10

Vašington - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić sastao se krajem prošle nedelje u Vašingtonu sa zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. U razgovoru sa zamenikom izvršnog direktora MMF-a Džonom Lipskijem, izvršnim potpredsednikom MMF-a Larsom Turnelom i izvršnom direktorkom Svetske banke Ngozi Okonjo-Iveala, razmatrane su mogućnosti učešća tih finansijskih institucija u izgradnji Koridora 10.

Sa izvršnom direktorkom Svetske banke dogovoreno je da ta institucija učestvuje u finansiranju našeg najznačajnijeg infrastrukturnog projekta, a to je izgradnja autoputa na Koridoru 10. Svetska banka je zainteresovana da učestvuje u finansiranju deonice od Niša do Dimitrovgrada. Ukupan iznos sredstava o kojima smo pregovarali je 600 miliona dolara. Mi očekujemo da nam do kraja ove godine Bord direktora Svetske banke odobri 400 miliona dolara, a da se u narednom periodu obezbede ostala sredstva.

Zbog toga će jedna tehnička misija Svetske banke već ove nedelje doputovati u Beograd kako bi se utanačili tehnički detalji ovog kreditnog aranžmana - izjavio je Dinkić i objasnio da je reč o najpovoljnijim mogućim uslovima na tržištu s obzirom na to da će kredit biti odobren na 30 godina, sa periodom počeka od pet godina i kamatnom stopom koja je trenutno najpovoljnija na tržištu i iznosi oko 3,5 odsto na godišnjem nivou. Autor: E.D.
Izvor: Danas

DNEVNE NOVOSTI, 26.9.2008

Rusima domaći OTP za 300 miliona evra?     

Finansijsko tržište Srbije uskoro dobija novog igrača, rusku Gasprom banku.
Pregovori o preuzimanju OTP banke u Srbiji su skoro završeni, pa se čuje da bi novi gazda mogao da bude i zvanično predstavljen do kraja ove sedmice ili početkom naredne. Ostaje da iz centrale OTP-a u Budimpešti to bude potvrđeno – u toj banci juče je održana sednica Upravnog odbora, pa bi vesti mogle brzo da stignu.

Da će ova ruska banka, kao prethodnica kompanije "Gasprom", ući na srpsko tržište govori se već nekoliko sedmica. O tome pod kojim uslovima će OTP Srbija biti preuzeta još nema zvaničnih informacija, a u kuloarima se pominje cena od oko 300 miliona evra. Ako se to pokaže kao tačno, OTP grupa će lepo zaraditi jer preuzmanje tri srpske banke – Kulske, Cepter i Niške, koje su ušle u njen sistem – nije stajalo više od 160 miliona evra.

U bankarskim krugovima ovo preuzimanje izaziva dosta nedoumica jer Gasprom banka nije poznata po poslovima sa stanovništvom, što je jedna od jačih delatnosti OTP grupe u svim zemljama u kojima posluje. Tek, oktobar bi mogao da bude mesec kada će dve ruske banke stratovati u Srbiji. Sem već pomenute Gasprom, tu je i Moskovska. Ova druga dobila je grinfild dozvolu NBS-a, a to znači da je na tržište ušla bez preuzimanja neke od domaćih banaka. D. Vujošević
Izvor:Blic

DNEVNE NOVOSTI, 25.9.2008

Izabran „Morgan Stenli“

Na tenderu za privatizacionog savetnika za pripremu inicijalne javne ponude akcija (IPO) „Telekoma“ stigle su dve ponude koje su zadovoljile uslove - konzorcijuma „Džej Pi Morgan“ i „Erste banke“ i „Morgan Stenlija“.

Konzorcijum „Džej Pi Morgan“ i „Erste banka“ tražio je nadoknadu od 1,19 odsto ukupne vrednosti transakcije, a „Morgan Stenli“ 1,35 odsto.
Oba ponuđača prihvatila su uslov iz tenderske dokumentacije da njihova fiksna naknada za pripremu strategije izlaska akcija „Telekoma“ na berzu bude 250.000 evra.

Na rangiranje ponuda, pored finansijske ponude, uticala je i tehnička ponuda, u kojoj su navedena dosadašnja iskustva ponuđača u realizaciji IPO.
Izabrani privatizacioni savetnik „Morgan Stenli“ trebalo bi da do kraja godine predloži strategiju delimične privatizacije „Telekoma“, koja će se obaviti inicijalnom javnom ponudom akcija tog preduzeća na berzi.
Izvor:Blic

DNEVNE NOVOSTI, 24.9.2008

Finansijska tržišta se ne smiruju

Odluka američke vlade da zatraži od Kongresa 700 milijardi dolara pomoći za saniranje finansijskih potresa vratila se kao rikošet i izazvala nove potrese na berzama.

Na Njujorškoj berzi na Volstritu cene akcija su zabeležile novi pad, dok je vrednost nafte naglo skočila jer su investitori prodavali dolar i ulagali u zlato i naftu.

Ben Bernanke, predsednik američkih Federalnih rezervi, i Henri Polson, ministar finansija, pozvali su Kongres da hitno usvoji paket mera za rešavanje problema uzdrmane nacionalne ekonomije.
Na robnoj berzi Nimeks nafta je u ponedeljak poskupela za jedan dan u proseku 16,37 dolara za barel, završivši sa 120,92 dolara za barel, a u jednom trenutku cena je skočila za 25 dolara, deset puta više od dnevnog variranja, što je ujedno i rekordan skok cene nafte u jednom danu ikad zabeležen na berzi.

I mada je juče usledilo pojeftinjenje sirove nafte na Njujorškoj berzi na manje od 108 dolara za barel, analitičari upozoravaju da je nestabilna berza odraz nesigurnosti tržišta u to hoće li biti uspešan Polsonov paket mera, kao i u to hoće li Kongres uopšte odobriti tako veliki novac poreskih obveznika za otkup sumnjivih bankarskih kredita. Nikola Sarkozi, francuski predsednik, zatražio je sankcije protiv odgovornih za katastrofu na finansijskim tržištima. Autor: T. T.

Izvor:Blic

DNEVNE NOVOSTI, 23.9.2008

Najveći skok cene nafte za jedan dan u istoriji - 25 dolara

Cena nafte je skočila za čak 25 dolara u ponedeljak, što je najveće povećanje za jedan dan u istoriji, zbog zabrinutosti oko plana oporavka finansijske krize u SAD vrednog 700 milijardi dolara.

Laka sirova nafta za oktobarske isporuke je u Njujorku koštala 130 dolara za barel, što je skok od 25,45 dolara za manje od 24 časa. Cena se stabilizovala na 122,60 dolara za barel, što je skok za 18,05 dolara. Sirova nafta je tako posle pada ispod 100 dolara za četiri dramatična dana na berzama poskupela za oko 40 dolara.

Na drastičan skok cene nafte su osim najavljenog državnog plana SAD, uticali i najveći pad dolara u odnosu na evro od 2001. godine, kao i zaključivanje ugovora za oktobarske isporuke. Trgovci su danas ušli u žestoku trku i za zlatom i žitaricama, pa su i cene te robe zabeležile rast.

Izvor:Blic

DNEVNE NOVOSTI, 22.9.2008

Pohlepa i korupcija „nagrizaju“ Volstrit

Izlazak iz trenutnog finansijskog haosa nameće pitanje kako smo se uopšte, u tom metežu našli.
Osnovni razlog bila je pohlepa i korupcija na Volstritu. Iako niko ne poriče postojanje tih motiva, insistirao bih na tome da kriza ima korene u ključnim regulatornim odlukama donetim u Sjedinjenim Američkim Državama tokom poslednjih nekoliko decenija. Prva odluka usvojena tokom sedamdesetih godina, ukinula je regulisanje naknada koje dobijaju brokeri.

Druga, iz devedesetih, uklonila je zabranu iz Glas-Stigalovog zakona mešanja komercijalnog i investicionog bankarstva. U danima kada su naknade bile fiksne, investicione banke mogle su komotno da žive i da knjiže trgovanja akcijama. Deregulacija je donela konkurenciju i manje marže. Eliminisanje Glas-Stigala omogućilo je komercijalnim bankama da zakorače u tradicionalne zone poslovanja investicionih banaka. Kao odgovor na to, investicione banke proširile su delovanje na nove poslove kao što je stvaranje i distribuiranje kompleksnih obveznica. Banke su pozajmljivale novac i ulagale ga da bi održale profitabilnost. „Stvori i distribuiraj“ model obezbeđivanja i u velikoj meri koristi pozajmljena sredstva - bio je način funkcionisanja banaka koji je predstavljao uvod u krizu. Važno je naglasiti da su to bile nenamerne posledice, u osnovi, razumnih političkih odluka. Deregulacija je omogućila malim investitorima da trguju akcijama jeftinije, što im je bilo od koristi. Međutim, druge stvari nisu bile jednake. Činjenica da su se investicione banke koje su, podstaknute promenama propisa ušle u rizičnije aktivnosti, našle izvan regulatorne mreže, ukazuje da je to bio recept za katastrofu.

Eliminisanje Glas-Stigalovog zakona u osnovi je bilo razumno, jer, konglomerati omogućavaju finansijskim institucijama da diverzifikuju svoje poslove, a povezivanje s komercijalnim bankama omogućava investicionim bankama da finansiraju svoje operacije korišćenjem relativno stabilnih depozita umesto nepouzdanih tržišta kapitala. Ovaj model pokazao je svoju sprovodljivost u Evropi tokom nekoliko vekova i njegove prednosti su evidentne u SAD čak i sada kada je Banka Amerike kupila Meril Linč. Međutim, za stvaranje konglomerata potrebno je vreme. Umesto toga, Meril Linču, kao i drugim investicionim bankama, bilo je dozvoljeno da u kratkom roku dupliraju uloge, ali i da ostanu izvan vidokruga regulatornih tela. Kao poseban entitet, te institucije su ranjivije na tržišna pomeranja. Kriza dovoljna da zapreti celokupnom finansijskom sistemu bila je potrebna da strmoglavi neizbežnu konglomeratizaciju.

Drugi element u krizi bio je set poteza koji je omogućio stvaranje globalnih neravnoteža. Bušova administracija smanjila je poreze, a Federalne rezerve spustile su kamatne stope, kao odgovor na recesiju iz 2001. godine. U međuvremenu, finansijska inovacija radila je na tome da kredit učini još jeftinijim i dostupnijim. To je, naravno, samo priča o sabprajm hipotekama u drugom obliku, a rezultat je povećana potrošnja SAD i klizanje štednje domaćinstava u negativnu teritoriju. U ovom kontekstu važno je pomenuti razvoj Kine, kao i pad investicija u Aziji nakon finansijske krize 1997-1998. Kako je Kina uštedela gotovo 50 odsto svog bruto nacionalnog dohotka, sav taj novac morao je negde da se odlije. Veći deo otišao je u državne obveznice SAD i obveznice Fani Meja i Fredi Meka. To je poduprlo dolar i smanjilo troškove zaduživanja za američka domaćinstva čime ih je ohrabrilo da žive iznad svojih mogućnosti. To je, takođe, stvorilo živahnije tržište za obveznice Fredija i Fani i pothranjivalo „stvori i distribuiraj“ mašineriju. Ali, u tome ne treba tražiti samo greške. Izvlačenje milijarde Kineza iz siromaštva sigurno je najvažniji momenat u našem dobu. Činjenica da su Federalne rezerve brzo reagovale sprečila je da se recesija u 2001. godini pogorša. Međutim, javile su se nenamerne posledice. Neuspeh regulatornih tela SAD da pooštre standarde u oblasti kapitala i pozajmljivanja u trenutku kada su obimni prilivi kapitala u kombinaciji sa labavom politikom Federalnih rezervi raspalili preterani kreditni bum. Neuspeh Kine da se kreće brže u ohrabrivanju veće domaće potrošnje srazmerne visokim prihodima dolio je ulje na vatru.

Sada, omamljeni finansijski sektor prinuđen je da se ukopa. Neke posledice, poput braka Banke Amerike i Meril Linča, srećnije su od drugih, poput bankrota Liman bradersa. Nije dobro ni to što inostrane centralne banke trpe gubitak kapitala zbog nepromišljenih investicija. Ali, realno je očekivati da će kako se postepeno budu apsorbovali gubici na američkim obveznicama, tokovi kapitala ka SAD slabiti. Deficit tekućeg platnog bilansa SAD i azijski suficit će se smanjiti. Američka domaćinstva će morati ponovo da štede. Jedna od anomalija je da je dolar ojačao poslednjih nedelja. Kako se na SAD više ne gleda kao na snabdevača visokokvalitetne finansijske imovine, neko bi očekivao da dolar oslabi. Jačina dolara odražava refleksnu reakciju investitora koji su pohrlili ka državnim obveznicama SAD kao sigurnom raju. Vredi prisetiti se da se ista stvar dogodila u avgustu 2007. godine kada se javila sabprajm kriza. Međutim, kada su investitori shvatili razmere finansijskih problema SAD, trka ka državnim obveznicama je opala i dolar je nastavio da pada. Sada, kada se investitori prisećaju razmera finansijskih problema SAD, ponovo ćemo se suočiti sa padom dolara.

Isticanje pohlepe i korupcije kao uzroka krize vodi nas ka sumornoj prognozi. I mada ne možemo promeniti ljudsku prirodu niti možemo učiniti investitore manje pohlepnim, činjenica je da stavljanje akcenta na regulatorne odluke nagoveštava optimističniji ishod krize. Nenamerne posledice ne mogu uvek da se spreče. Greške u povlačenju poteza ne mogu uvek da se izbegnu. Ipak, one mogu da se isprave, ali to zahteva da se dublje zagledamo u osnovne uzroke problema.
Autor je profesor ekonomije na Univerzitetu Kalifornija, Berkli

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 19.9.2008

Stambeni krediti još skuplji

Beograd - Iako bankari tvrde da tržište u Srbiji nije prezasićeno stambenim kreditima, jer je tražnja za stanovima veća od ponude, zabrinutost građana koji su kupili stan na kredit raste. Jer, posle dramatičnih vesti o hipotekarnoj krizi koja potresa Ameriku i kreće ka Evropi postavlja se pitanje da li će se sa sličnim problemima suočiti domaći bankari i kako će oni reagovati.
Ako je suditi prema izjavama Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije kamate na kredite sa valutnom klauzulom sigurno će porasti.

- Ne može se reći da će domaće tržište biti izloženo direktnom uticaju hipotekarne krize u Americi, osim ako se ne uzme u obzir da je NBS nedavno dala grinfild licencu osiguravajućoj kući AIG iz Amerike, ali se indirektni uticaji izraženi kroz rast kamata ne mogu izbeći. Utoliko pre što se banke i preduzeća zadužuju u inostranstvu, a za zemlje poput Srbije, koje imaju niži kreditni rejting to znači da će dobijati skuplje pozajmice. Važno je, takođe, znati koliko će kriza da traje, odnosno da li je ovo početak ili kraj agonije - izjavio je Jelašić.

Leon Krisper, zamenik direktora za kreditne kartice i potrošačke kredite u Pireus banci, izjavio je za Danas da ta banka usklađuje kamate sa euriborom. „ Kamate na kredite rastu kada dođe do rasta kursa domaće valute u odnosu na korpu stranih valuta. Posmatrano u kontekstu kamata na stambene kredite to znači da bi na mesečnu ratu od 300 evra trebalo dodati oko deset evra“, kaže Krisper. On je potvrdio da se ta banka zadužuje u inostranstvu, ali nije mogao da precizira da li se kao dužnik pojavljuje Pireus banka Srbija ili Pireus grupa koja ima filijale u Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, Grčkoj, Egiptu, ali i u Londonu i Americi.

Ljubica Banović, direktor Sektora alternativnih kanala distribucije bankarskih usluga Komercijalne banke, izjavila je za Danas da bi pitanja u vezi sa prelivanjem finansijske krize iz SAD na naše tržište kapitala trebalo uputiti guverneru Narodne banke Srbije.

- Ipak mislim da nije realno očekivati da bankarsko tržište Srbije ostane izlovano od svetskih dešavanja, između ostalog i zbog naše želje da se uključimo u svetske tokove. Drugim rečima verujem da se hipotekarna kriza neće direktno preliti, ali će sigurno biti indirektnih uticaja, jer ni evropsko tržište nije ostalo imuno. Zato treba imati u vidu koliko banaka u Srbiji radi preko svojih matica u inostranstvu, uglavnom u Evropi, jer će onda biti jasnije zašto se turbulencije na međunarodnom tržištu reflektuju i na naše tržište, nadam se sa ograničenim trajanjem - izjavila je Ljubica Banović, dodajući da mere NBS, koje bankarski sektor ponekad tumači kao otežavajuće i restriktivne, štite banke od rizika.

Komentarišući način „prelivanja“ finansijske krize iz SAD na evropsko tržište kapitala ona je podsetila na uticaj euribor kamata. „Od izvora novca poslovnih banaka u Srbiji, pri čemu je izvor ključna reč, zavisi i cena kapitala. Izvor novca može biti depozit privrede ili stanovništva i u tom slučaju će banke, koje raspolažu sredstvima, formirati svoje buduće plasmane, koji će biti zaštićeni od uticaja kamata na evropskom tržištu. Na drugoj strani, banke koje se zadužuju u inostranstvu da bi u Srbiji plasirale sredstva, podložne su tim uticajima i moraju da menjaju kamatne stope“, naglašava naša sagovornica. Autor: M. Janjić  

Izvor: Danas

DNEVNE NOVOSTI, 18.9.2008

Gasovod prioritet u pregovorima sa Rusima

Delegacija „Gasproma“ doputovala je u Beograd na pregovore o usaglašavanju elemenata energetskog sporazuma, a već sada je izvesno da će glavna tema razgovora sa predstavnicima Vlade Srbije biti gradnja gasovoda „Južni tok“. Stav srpske strane je da bude magistralni sa protokom koji mora biti veći od 15 miliona kubika gasa.

Da će gasovod, a ne NIS biti glavna tema razgovora videlo se i po prekjučerašnjem sastanku u Novom Sadu rukovodstva „Srbijagasa“ i ruskih kompanija predvođenih „Gaspromom“. U saopštenju sa ovog sastanka objavljeno je samo da je dogovorena izrada studije izvodljivosti gradnje „Južnog toka“. Zajednička radna grupa će raditi na pripremi studije izvodljivosti pre osnivanja zajedničke kompanije koja je predviđena sporazumom između dve kompanije. Tokom sastanka učesnici su razgovarali o potencijalnim količinama gasa koje će biti isporučene Srbiji kroz projekat „Južni tok“.

Iako niko na srpskoj pregovaračkoj strani ne želi unapred da otkriva adute za pregovore sa „Gaspromom“, ne treba sumnjati da će umnogome ishod pregovora zavisiti i od dogovora da kapacitet gasovoda kroz Srbiju ima tranzitnu namenu.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je juče da energetski sporazum sa Rusijom, koji je ratifikovan u Skupštini Srbije, ne sadrži cenu za Naftnu industriju Srbije, koja treba da bude predmet posebnog, detaljnog ugovora.

- Pregovori tek treba da počnu o ugovoru. Sam sporazum je ratifikovan i on je, naravno, nepromenljiv. Ali, sporazum ne sadrži cenu za NIS, već ona treba da bude predmet posebnog, detaljnog ugovora - rekao je Dinkić za Radio „Dojče vele“.
- Očekujemo da ruska delegacija dođe da o ovom, ali i o drugim pitanjima razgovaramo iduće nedelje. Ruski ministar Sergej Šojgu je najavio dolazak i pristupićemo razgovorima o NIS-u, paralelno sa razgovorima o kapacitetu magistralnog gasovoda i podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru - kazao je Dinkić.
Na kraju bismo želeli, naglasio je on, da dođemo do jedinstvenog ugovora koji će istovremeno tretirati sva ta pitanja.
- Naravno, imamo u vidu da je realna procena vrednosti NIS-a 2,2 milijarde evra i želimo da se ta procena uvaži u ovim pregovorima, a postoji više modaliteta kako možemo doći do toga. To mora biti dogovor obe strane, videćemo kada razgovori krenu - rekao je potpredsednik srpske vlade.
Na pitanje kakvi su izgledi da ruski partner izađe u susret novim zahtevima ako se zna da „Gasprom“ nema nameru da ponudi više od iznosa koji se navodi u sporazumu, Dinkić je rekao da je partnerski odnos moguće imati samo ako su oba partnera zadovoljna dogovorom. Autor: D. k.

Izvor:Blic

DNEVNE NOVOSTI, 17.9.2008

Srbija je sve atraktivnija investiciona destinacija

Beograd - Predstavnici Američke privredne komore u Srbiji najavili su juče da će se u narednih nekoliko meseci angažovati na promociji Srbije kao atraktivne investicione destinacije.

Srbiji predstoji zanimljiva politička i ekonomska jesen, a zanimljivo je da je u proteklih nekoliko nedelja zabeleženo veliko interesovanje investitora posebno za ulaganja u sektore nekretnina, robe široke potrošnje i IT. Mišljenje o Srbiji i investiciona klima su mnogo bolji nego pre izbora jer je nivo predvidivosti u kojem će smeru zemlja ići mnogo veći nego ranije, što je veoma bitno za investitore - izjavio je Dejan Cvetković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji.

On je podsetio da je od 2001. bruto domaći proizvod Srbije porastao sa 13 milijardi na 30,5 milijardi evra, što dovoljno govori o ekonomskom razvoju zemlje.

- Ipak, može se reći da Srbija ostavlja novac na stolu - od 10 dolara uzmemo tri, a sedam ode u države u okruženju. Negativan imidžzemlje je direktno skopčan s većim rizikom, a veći rizik zemlje podrazumeva manji nivo ulaganja. Međutim, najveći profit nastaje iz nesigurnosti. Zato želimo da prilikom promocije Srbije ukažemo na činjenicu da veći rizik znači i mogućnost ostvarivanja većeg profita. Doći ranije kada tržište nije zasićeno omogućava mnogo veći povraćaj investicije nego kada su većprisutni veliki igrači - ocenio je Cvetković.

Kada je rečo konkretnim aktivnostima na promociji Srbije Cvetkovićje naveo učešće na globalnom investicionom simpozijumu "Putevi napretka", koji će biti održan 24. septembra u Njujorku. Među ostalim događajima na kojima će se Američka komora angažovati kao promoter Srbije jesu i Niški investicioni forum NIF 08, Treći međunarodni investicioni EXPO sajam u Novom Sadu, Osmi ekonomski samit Srbije (3-4. novembar), kao i kampanja "Strani investitori i lokalni ekonomski razvoj" koja će ove jeseni biti sprovedena u partnerstvu s Privrednom komorom Srbije. Cvetkovićje rekao i da Američka komora želi da bude strateški partner Vlade kroz stalni dijalog na unapređenju poslovanja. U tu svrhu komora će premijeru Cvetkoviću predočiti preporuke u dokumentu "Ka boljoj klimi za investiranje i poslovanje". Autor: I. R.

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 16.9.2008

Cena NIS-a već potpisana

Niš - Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu, najavio je u Nišu da sutra u Beograd stiže delegacija ruskog Gasproma koja će započeti razgovore o tehničkoj realizaciji energetskog sporazuma. "Ruska strana zalaže se za to da se što pre pristupi realizaciji ovog sporazuma.

Zainteresovani operateri su većpočeli da vode konkretne tehničke pregovore, a u sredu dolazi i delegacija Gasproma. Ruski odred koji na niškom aerodromu radi na razminiravanju većje počeo da čisti trasu budućeg gasovoda", izjavio je Konuzin.

Na pitanje novinara da li će cena NIS biti povećana, Konuzin je odgovorio da je dokumentacija koja se tiče srpske naftne kompanije većpotpisana. To su međunarodni ugovori koji su obavezujući, ruska strana od toga polazi i ispuniće sve svoje obaveze, naglasio je ambasador Rusije.

On je dodao da je prilikom razmatranja projekta gasovoda, postojalo nekoliko predloga trase, ali je Rusija "donela političko rešenje da trasa prolazi kroz treritoriju Srbije". "Taj projekat će ojačati poziciju Srbije, a Rusija je zainteresovana da Srbija bude što jača. Izgradnjom gasovoda želeli smo da pomognemo Srbiji da ojača svoj ekonomski položaj, kao i da stabilizuje i učvrsti međunarodnu poziciju", istakao je Konuzin.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je zajedno sa Konuzinom posetio Niš, potvrdio je da će u Srbiju doći ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu. " Mislim da je došlo vreme da se šansa za naš ekomski razvoj potraži upravo kroz realizaciju ovog energetskog i gasnog aranžmana, koji je većratifikovan u Skupštini Srbije", zaključio je on. Autor: Z. Miladinović

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 15.9.2008

Počinju pripreme za izlazak na berzu

Beograd - Tenderska komisija za izbor savetnika koji će pripremiti kompaniju Telekom Srbija za iznošenje akcija na berzu otvorila je juče finansijske ponude dva od sedam ponuđača čije su tehničke ponude prešle prag od 75 bodova.

Reč je o ponudama investicione banke Morgan Stenli end Ko internešnel PLC, kao i konzorcijuma Džej Pi Morgan sekjuritis i Erste banke. Oba ponuđača dobiće fiksnu naknadu od 250.000 evra, a kao naknadu za uspešno obavljen posao Džej Pi Morgan i Erste banka traže 1,19 odsto od ukupne vrednosti transakcije, dok Morgan Stenli end Ko želi 1,35 odsto. Reč je o bruto iznosima što znači da uključuju i sve zavisne troškove i troškove za porez. Predsednik Tenderske komisije i državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić izjavio je posle otvaranja ponuda da će ime najboljeg ponuđača biti poznato najkasnije do srede sledeće nedelje.

Prema njegovim rečima, zadatak najboljeg ponuđača biće da analizira poslovanje preduzeća i utvrdi strategiju izlaska na berzu što znači da se još ne zna koliko će akcija Telekoma biti izneto na tržište. Ćirić je pojasnio da 15 odsto akcija treba da dobiju građani Srbije, a između četiri i pet odsto bivši i sadašnji zaposleni u PTT i Telekomu, dok grčki OTE ima udeo od 20 odsto. On je dodao da je ideja da država ostane najveći pojedinačni akcionar u kompaniji, ali će verovatno ostati i većinski akcionar.
- Realno je da se akcije Telekoma nađu na berzi najranije u drugom kvartalu sledeće godine. Prema procenama ponuđača potrebno je između šest i devet meseci da se kompanija pripremi. U planu je da Galenika bude sledeća kompanija čije će se akcije naći na berzi, a do kraja ove ili početkom sledeće godine pokrenućemo postupak izbora savetnika za iznošenje na berzu i akcija Aerodroma "Nikola Tesla" dok će poslednje biti iznete akcije EPS-a - rekao je Ćirić.

Zadatak savetnika biće ne samo priprema za iznošenje novih akcija Telekoma koje će tek biti emitovane (inicijalna javna ponuda) već i akcija koje će biti podeljene građanima i zaposlenima (sekundardna ponuda). Ćirić je objasnio da je želja države bila da motiviše najbolje investicione banke da se prijave na tender. Pravo učešća imale su investicione banke, koje su u prethodnih pet godina realizovali najmanje dva projekta inicijalne javne ponude na području centralne i istočne Evrope ili Zajednice nezavisnih država čija je vrednost veća od 500 miliona evra, kao i najmanje jedan IPO za preduzeća iz oblasti telekomunikacija na području Evrope, Bliskog istoka, ZND ili centralne i istočne Evrope vrednosti veće od pola milijarde evra. Ponude su osim dva ponuđača koji su ispunili tehničke uslove dostavili i Sitigrup global markets, konzorcijum Rajfajzen i Dojče banke, Kredit Svis sekjuritis, Meril Linč internešnel i Goldman Saks internešnel. U Tenderskoj komisiji se,osim Nebojše Ćirića, nalaze i savetnici u kabinetu premijera Tatjana Isaković i Milorad Bjelopetrović, zatim direktor Sektora za računovodstvo Telekoma, Jasna Stojanović i izvršni direktor Agencije za privatizaciju, Zora Ilić. Prema dostupnim informacijama, grčka kompanija OTE dala je saglasnost za emitovanje akcija Telekoma na berzi, ali će sigurno morati da se pojavi kao kupac ukoliko ne želi da njen udeo u kompaniji opadne. Autor: I. Radak

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 12.9.2008

Srbija na 94. mestu u svetu po uslovima poslovanja

Vašington, Beograd - Srbija je pala sa 91. na 94. mesto liste koja pokazuje uslove poslovanja u 181 državi, navodi se u Izveštaju Me|unarodne finansijske korporacije (IFC) i Svetske banke o poslovanju u 2009. Lider u reformama koje olakšavaju poslovanje je Azerbejdžan, koji je skočio sa 97. na 33. mesto liste, dok je treću godinu za redom Singapur država sa najboljim uslovma za poslovanje, navodi se u tom dokumentu

Srbija je pala sa 91. na 94. mesto liste koja pokazuje uslove poslovanja u 181 državi, navodi se u Izveštaju Me|unarodne finansijske korporacije (IFC) i Svetske banke o poslovanju u 2009. Lider u reformama koje olakšavaju poslovanje je Azerbejdžan, koji je skočio sa 97. na 33. mesto liste, dok je treću godinu za redom Singapur država sa najboljim uslovma za poslovanje, navodi se u tom dokumentu. Države su u Izveštaju o poslovanju rangirane prema 10 pokazatelja iz oblasti poslovne regulative koji prate vreme i troškove ispunjenja administrativnih zahteva prilikom pokretanja poslovanja, rada, trgovanja, oporezivanja i zatvaranja preduzeća.

Najbolji plasman Srbije je 28. mesto prema kriterijumu koji meri lakoću mogućnosti dobijanja kredita za kompanije, dok je najgore pozicionirana u brzini i proceduri dobijanja gra|evinskih dozvola, gde je 171. na listi.

U saopštenju IFC, navodi se da je usled kašnjenja u rešavanju predmeta u Beogradu, vreme potrebno za dobijanje dozvole za izgradnju produženo za 75 dana. Iako je skliznula na listi, Srbija za 20 mesta popravila poziciju u oblasti uknjiženja imovine pošto je porez na prenos apsolutnih prava smanjen sa pet na 2,5 odsto vrednosti nekretnine, a ukupni troškovi uknjižbe sniženi sa 5,37 na 2,85 odsto.

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 11.9.2008

Dinkić: Cilj, pet milijardi dolara stranih investicija godišnje

Beograd - Savet stranih investitora predstavio je juče, šestu po redu Belu knjigu, koja pruža informacije o poslovnoj klimi i daje preporuke za poboljšanje poslovnog ambijenta u našoj zemlji. Predsednik Saveta stranih investitora Stajn Erik Velan izjavio je da je cilj izdavanja Bele knjige razmena mišljenja sa predstavnicima vlasti o poslovnoj klimi i da time investitori žele da doprinesu razvoju konkurentnosti srpskog tržišta. On je podsetio da Savet stranih investitora okuplja 120 članova koji su u Srbiju do sada investirali oko 14 milijardi evra i zaposlili 60.000 ljudi. "Investitori ne traže specijalan tretman već jednake uslove za sve igrače na tržištu, kao i stabilnosti i predvidivost u planovima države. Reforme su potrebne u oblastima izgradnje i svojine nad građevinskim zemljištem, infrastrukture i radne snage", naglasio je Velan i izrazio uverenje da je aktuelna Vlada sposobna da od Srbije stvori lidera.

U razmeni mišljenja sa stranim investitorima, kao predstavnici Vlade Srbije učestvovali su premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić i ministri Jasna Matić, Oliver Dulić i Slobodan Milosavljević, kao i brojni državni sekretari. Premijer Cvetković ocenio je da su za nešto više od dva meseca već vidljivi rezultati rada nove vlade, a među njima izdvojio je ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i energetskog sporazuma s Rusijom, kao i skoro zaključivanje ugovora s italijanskim Fijatom. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić podsetio je da je od prvog izdanja Bele knjige, BDP Srbije po glavi stanovnika porastao sa 2.500 na gotovo 7.000 dolara.

U toku ove godine privučeno je 2,1 milijardi dolara investicija, a do kraja godine očekuje se da ulaganja premaše četiri milijarde dolara. Cilj Vlade Srbije je privlačenje oko pet milijardi dolara direktnih investicija godišnje, kao i rast BDP od sedam odsto. Ove godine očekuje se rast BDP između 7,5 i osam odsto", istakao je Dinkić i ukazao da je Srbija atraktivna investitorima zbog trgovinskih odnosa sa Evropom i Rusijom, ali i zbog tržišta Ukrajine i Belorusije s kojima je naša zemlja u završnoj fazi pregovora o zaključivanju sporazuma o slobodnoj trgovini. Dinkić je podsetio da je jedan od prioriteta razvoj infrastrukture, pre svega saobraćajne i energetske, kao i reforma propisa, koja bi trebalo da bude okončana početkom 2010. Kada je reč o izgradnji saobraćajnica Dinkić je rekao da se u tom domenu više neće ići na raspisivanje koncesija, ali da bi koncesije mogle da budu korišćene u turizmu (uskoro raspisivanje tendera za izgradnju infrastrukture na Staroj planini), energetici i drugim sektorima. Autor: I. Radak

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 10.9.2008

Politički rizik najveća prepreka za investitore

Beograd - Strane direktne investicije više ne idu samo na Zapad već i u Kinu i Indiju, a Poljska, Rumunija i Bugarska sada su svrstane u red 10 najatraktivnijih destinacija za investiranje. Ako tako nešto mogu da postignu oni, mislim da može i Srbija. Međutim, u 2005. Kina je privukla više od 1.200 grinfild investicija, a naša zemlja samo četiri, što ukazuje na činjenicu da potencijal za privlačenje investicija nije iskorišćen - izjavila je juče saradnik Centra za liberalno-demokratske studije Danica Popović na predstavljanju monografije "Grinfild strane direktne investicije u Srbiji", koju je CLDS uradio u saradnji s kompanijom Vip mobajl.
Racionalna reakcija ulagača
Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije Boris Begović izneo je juče kritiku na račun najavljenog usvajanja Nacrta zakona o obaveznom zapošljavanju invalida. "Ako se preduzećima nametnu te obaveze tržište radne snage postaće još manje fleksibilno, a investitori će reagovati krajnje racionalno, neće investirati", ocenio je Begović. On je kazao da vlada treba da izgradi jednostavno poslovno okruženje, a ne da ulazi u aktivne mere poput subvencionisanja investitora po svakom novozaposlenom jer su se te mere u velikom broju zemalja pokazale kao kontraproduktivne.
Prema njenim rečima, najveća prepreka za dolazak investitora u Srbiju jeste politički rizik. Ona je podsetila da SDI pozitivno utiču na privredni rast, koji dalje donosi boljitak budžetu i zahvaljujući čemu može uspešnije da se rešava problem siromaštva. Ona je naglasila da je neophodno da većina investitora bude izvozno orijentisana i dodala da se Srbija sada nalazi u fazi kada su došli investitori (telekomunikacije, bankarstvo...) koji su osnova za dolazak izvozno orijentisanih ulagača. "U uspešnim tranzicionim zemljama privatizovana preduzeća sada čine samo 30 odsto privrede, a grinfild investicije 70 odsto što je zadatak i za Srbiju", kaže Danica Popović.

Jedan od autora monografije, Boris Begović iz CLDS, rekao je da su najveće barijere za investitore u zoni izgradnje i svojine nad građevinskim zemljištem i u oblasti poreske politike gde treba ući u reforme. Marko Paunović iz CLDS podsetio je da je po lakoći poslovanja Srbija na 86 mestu izveštaja "Duing biznis", koji meri poslovno okruženje u 178 zemalja. Najbolju poziciju Srbija ima u domenu lakoće uzimanja kredita (13. mesto), a veoma lošu poziciju zauzima u oblasti dobijanja dozvola u građevinarstvu (149. mesto) i procedura za plaćanje poreza (121. pozicija).
- Za osnivanje preduzeća u Srbiji potrebno je obaviti 11 procedura, a u Mađarskoj samo šest. Kada je reč o pribavljanju građevinskih dozvola u regionu od nas lošije stoje jedino BIH i Hrvatska. U pogledu broja transakcija pri plaćanju poreza lošija je jedino Crna Gora. Uz to nazadovali smo u pogledu fleksibilnosti tržišta rada nakon usvajanja Zakona o radu 2005. godine - rekao je Paunović.

Član UO Vip mobajla Roland Hajdner demonstrirao je na primeru te kompanije kako grinfild investicija donosi direktne i indirektne koristi. Osim što će investirati 570 miliona evra, kompanija Vip "povukla" je sa sobom u Srbiju i kompanije STS, Ofset, MPG, Kapš i Hoheger. STS je prošle godine godine privatizovao Lola računare i zbog saradnje s Vipom zaposlio dodatnih 150 radnika, a Konsing grupa više od 200. Zahvaljujući ulasku Vipa u Makedoniju svoje poslovanje na tamošnje tržište proširile su domaće kompanije Nelt i HRG. I. Radak

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 9.9.2008

Magistralni gasovod kompenzacija za nisku cenu NIS-a

Beograd - Procenjena vrednost Naftne industrije Srbije koju je utvrdila revizorska kuća Dilojt i Tuš neće uticati na cenu od 400 miliona evra koju će Gaspromnjeft platiti za NIS ali može predstavljati solidnu pregovaračku podlogu koju bi srpska strana trebalo da iskoristi, procenjuju eksperti za energetiku. Oni procenjuju da Protokolom o uslovima kupovine 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije nisu precizirani svi detalji na kojima sada može da insistira tim Vlade Srbije ovlašćen za pregovore sa Moskvom koji prevodi ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

U Vladi Srbije juče nisu hteli da komentarišu koji se to delovi energetskog sporazuma mogu unaprediti u predstojećim pregovorima sa Moskvom. Danasu je rečeno da će se o nekim detaljima pregovaračke strategije, čijim objavljivanjem neće biti ugrožena srpska pozicija, danas na konferenciji za novinare izjasniti ministar ekonomije i vođa srpskog pregovaračkog tima Mlađan Dinkić.

- Imajući u vidu da se NIS privatizuje u vezanoj trgovini, i da je cena samo jedan od elemenata sporazuma, posebno je važno da se insistira na što većim investicijama ali i statusu domaće nafte u Srbiji kao i Angoli. Za Srbiju je od velikog značaja da se NIS razvija a ne samo da se novac od prodaje kompanije slije u budžet jer će od boljeg poslovanja kompanije korist imati i država kao manjinski vlasnik. S druge strane bilo bi sjajno kada bi se Naftagas izdvojio iz procesa privatizacije NIS jer bi u rukama države ostalo istraživanje nafte. Treba podsetiti da proizvodnja domaće nafte predstavlja 20 odsto naše potrošnje, a rezerve su procenjene na najmanje 50 godina. Ako taj zahtev nije prihvatljiv, onda se u kupoprodajnom ugovoru mora odrediti precizna dinamika i visina ulaganja u taj deo NIS-a - kaže za Danas Zorana Mihajlović-Milanović, ekspert za energetiku.
Prema njenim rečima kod gasnog aranžmana posebnu pažnju treba usmeriti na kapacitet gasovoda Južni tok. Naša sagovornica podseća da u sporazumu piše da će kapacitet gasovoda biti minimum 10 milijardi kubnih metara gasa, a srpski pregovarački tim trebalo bi da insistira na kapacitetu od 15 milijardi kubnih metara gasa.

- Srbiji je potreban magistralni gasovod i u slučaju da ga ne dobije država, ne bi trebalo da proda NIS Rusima. Ne treba zaboraviti da su naše Ministarstvo energetike i Gasprom 2006. godine potpisali Memorandum o izgradnji gasovoda kroz Srbiju čija putanja odgovara trasi Južnog toka, a imao je pretpostavljen kapacitet 18 milijardi kubnih metara godišnje. Trebalo bi inistirati na povećanju kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor. Naime, ruski partner predviđa kapacitet od 350 miliona kubnih metara gasa a pun kapacitet iznosi 860 miliona kubnih metara gasa godišnje. Srbiji je u interesu da to skladište bude regionalnog karaktera jer ne postoji nijedan razlog da to zaista i ne bude - naglašava Zorana Mihajlović-Milanović.
Direktor Centra za visoke ekonomske studije Vuk Đoković kaže za Danas da je energetski sporazum sa ruskom stranom postavljen na lošim osnovama i da se sada "malo toga može spasti".

- Ne verujem da će Gasprom prihvatiti da država Srbija ima "zlatnu akciju" u NIS niti će na bilo koji način dozvoliti da joj se ograniči većinsko vlasništvo nad preduzećem koje će upravljati gasovodom Južni tok kroz Srbiju. Takođe, ne verujem da će za Ruse biti prihvatljiv i bilo koji drugi krucijalni zahtev pregovaračkog tima Vlade Srbije. Dozvoljavam mogućnost da se povećaju obećane investicije u NIS ali se postavlja pitanje kakve će Srbija imati koristi od toga, jer to više neće biti državno preduzeće - ističe naš sagovornik. G. Vlaović

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 8.9.2008

Ulog države povećan na 300 miliona evra

Kragujevac - Ugovor o zajedničkom ulaganju Fijata i države Srbije u Zastavu trebalo bi da bude potpisan u septembru a do izvesnog pomeranja roka došlo je zbog, kako je zvanično saopšteno, obimnosti dokumentacije. Prema našim saznanjima, međutim, pomeranje roka delimično je uzrokovano i neregulisanim imovinsko-pravnim odnosima unutar Zastavinog fabričkog kruga, kao i činjenicom da Fijat i država Srbija treba precizno da definišu visinu svojih ulaganja u Zastavu, odnosno buduću Fijatovu kompaniju u Kragujevcu.

Fijat bi, kako je ranije najavljeno, u rekonstrukciju i modernizaciju pogona i opreme Zastavine Fabrike automobila trebalo da investira 700 miliona evra, dok je država Srbija planirala da u poslovnom poduhvatu sa Fijatom učestvuje sa oko 100 miliona evra. Ispostavilo se, međutim, da država u izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture u Kragujevcu i Zastavi treba da uloži čak tri puta više novca od prvobitno predviđenog iznosa kako bi se stvorili uslovi da Fijat ovde proizvodi planiranih 300.000 automobila godišnje. Delegacija Fijata je o tome, krajem prošle nedelje, razgovarala i sa rukovodstvom, Kragujevca, koje se Memorandumom o saradnji sa Fijatom, obavezalo da italijanskoj kompaniji i njenim kooperantima obezbedi građevinsko zemljište i ostale uslove za pokretanje proizvodnje automobilskih delova i komponenti.

Inače, predstavnci sindikata Fijatovih kompanija iz Italije, Brazila Turske i Poljske usvojili su prošle nedelje, na konferenciji u Torinu, Deklaraciju o zajedničkom delovanju. Tekst Deklaracije prihvatili su i sindikalci Zastavine Fabrike automobila, koji su na poziv Sindikata Fijata prisustvovali tom skupu. "Saglasili smo se sa tekstom Deklaracije kojim je, osim zajedničkog delovanja, predviđeno i izjednačavanje prava radnika u Fijatovim kompanijama, bez obzira gde su locirane. I mada to ne znači da će radnici u budućoj Fijatovoj firmi u Kragujevcu imati iste plate kao zaposleni u Italiji, bitno je da ćemo u ostalim pravima biti izjednačeni sa svojim kolegama zaposlenim u automobilskoj industriji - izjavio je za Danas predsednik Sindikata u Zastavinoj Fabrici automobila Zoran Mihajlović. Z. Radovanović

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 5.9.2008

Četiri zainteresovana za Lastu

Agenciji za privatizaciju bi posle tog roka trebalo da izađe u javnost sa podacima ko je od četiri kupca koju su iskazali zainteresovanost kupovinom tenderske dokumentacije dostavio ponudu. Direktor Laste Velibor Sovrović podsetio je da su londonska firma Ariva, izraelski Kavim, francuski Keolis, ali i domaći Invej otkupili tendersku dokumentaciju. "Za nas su najbitnije investicije odnosno očuvanje delatnosti, preko očuvanja linija, a važan je i socijalni program ako dođe do otpuštanja viška zaposlenih kao i strategija daljeg razvoja preduzeća", podvukao je Sovrović.

On je podsetio da je minimum optimalnih investicija u Lastu, a koje je predvidela Agencija za privatizaciju, deset miliona evra godišnje, odnosno 40 miliona evra u naredne četiri godine. Direktor Laste rekao je da produžavanje tendera nije uticalo na poslovanje ovog beogradskog autoprevoznika i naveo da se do kraja godine očekuje prihod od oko 100 miliona evra. Dva najveća potencijalna igrača u predstojećoj privatizaciji Ariva i Keolis prevoz putnika obavljaju sa više od 20 hiljada autobusa, a veličinu ovih kompanija, koje posluju u najmanje desetak zemalja, ilustruje i podatak o preko 30 hiljada zaposlenih.

Na tržištu Srbije domaće autoprevoznike do sada su uglavnom kupovali pomenuti Kavim, ali i francuska kompanija Veolia. Kavim je već vlasnik nekoliko autoprevoznika u Srbiji kao što su Sandžaktrans, a većinski je vlasnik i Autoprevoza iz Čačka i Jedinstva iz Vranja. Tender za prodaju Laste raspisan je 16. novembra 2007. godine, i prvobitni rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda bio je 8. februar 2008. godine, ali je Agencija taj rok prvo produžila do 7. marta, a zatim do 4. aprila, pa do 30. juna, pa do 10. septembra. Lasta ima 785 autobusa i najveći je autobuski prevoznik jugoistočne Evrope. Akcijama Laste na Beogradskoj berzi trguje se od kraja avgusta 2007. godine. Imovina tog preduzeća procenjuje se na oko 100 miliona evra. Izvor:B92

DNEVNE NOVOSTI, 4.9.2008

Skuplji stambeni krediti

Nema više povoljnih stambenih kredita ni u Srbiji ni u svetu. Velika finansijska kriza na međunarodnom tržištu prelila se i na naše područje, tako da većina banaka, zbog povećanja euribora, evropske kamatne stope, podiže svoje kamate na stambene zajmove. Tako su Rajfajzen, Inteza, Hipo-Alpe-Adrija, Unikredit banka..., uskladile kamate s porastom euribora koji je dostigao nivo od 5,15 odsto. Sada kamate na stambene pozajmice, sa subvencijom države ili bez nje, prelaze osam odsto, tačnije, kreću se od 8,14 odsto pa naviše.

Ovo povećanje se odnosi kako na zajmove koji se tek podižu,tako i na one u otplati, odnosno na ostatak duga. U proseku, rate su sada veće od pet do 15 evra u dinarskoj protivvrednosti.Banke zasada ne nameravaju da smanje svoje marže, već, kako je ugovorom definisano, usklađuju rate s rastom euribora. Neke to čine dva puta godišnje, a neke na svaka tri meseca. Ako neke banke nisu podigle kamate na zajmove do sada, ne znači da to neće učiniti u narednom periodu. Poskupljenje sledi pre ili kasnije.

- Na primer, šestomesečni euribor od početka novembra prošle godine, kada smo prethodni put usklađivali kamate na stambene kredite, iznosio je 4,618 odsto, a u julu ove godine 5,156 odsto - kažu u Rajfajzen banci. - Pošto ove kamate predstavljaju osnov za zaduživanje banaka u inostranstvu, jasno je da domaće banke snose značajno povećanje troškova finansiranja u poređenju sa periodom od pre godinu dana. Dodatnom povećanju troškova inozaduživanja doprinelo je i pogoršanje kreditnog rejtinga zemlje, usled političke i ekonomske nestabilnosti u prethodnom periodu. Rajfajzen banka je samo deo ovako povećanih troškova prenela na klijente. Efektivne kamate se u ovoj banci, zavisno od vrste stambenih kredita „vezanih“ za evro, kreću od 8,74 odsto.

Prema rečima Raška Tomaševića, direktora marketinga i komunikacija Unikredit banke, kamatna stopa na stambene kredite kod njih se usklađuje četiri puta godišnje, u februaru, maju,avgustu i oktobru, s tromesečnim euriborom, odnosno za stambene zajmove „vezane“ za „švajcarac“ sa liborom. Poslednja korekcija je zabeležena 8. avgusta ove godine. Kod kredita „vezanih“ za evro, nominalna kamata je uvećana sa 6,55 na 6,66 odsto godišnje.
Banka Inteza je korigovala svoju kamatu na stambene kredite indeksirane u evrima krajem juna, kada je vrednost euribora bila 5,13 odsto. U ov