Fondovi su tuturutu?!

Već neko vreme me progone zli duhovi koji mi uporno govore fondovi su „tuturutu”. Svi oni koji tržište investicionih fondova pratite redovno ili povremeno pitate se šta se sa ovim fondovima dešava, šta rade, gde je moj novac, na šta će sve ovo izaći?

Ja koji sam itekako vezan za ovaj posao pitam se to skoro svaki dan! Shvatio sam da u zemlji Srbiji postoji veliki broj „stručnjaka” za svaku stvar, pa tako uporno postavljam pitanja nekima od njih koji poznaju ovo tržište: šta se dešava sa ovim tržištem, zašto je imovina toliko mala, šta treba uraditi da zaživi, kakvi su rezultati...

Odgovori su sledeći:
• nekome to nije u interesu (taj odgovor me totalno raspi@*#$, jer je totalno dečiji, kao da nad nama stalno visi neka ruka koja nas koči. Ma dajte, molim vas, sami krojimo svoj život)
• fondovi nisu napravili rezultat i nisu konkurentni bankarskom depozitu
• premala zastupljenost u medijima – loš marketing
• ljudi ne znaju šta je to – potrebna je edukacija
• ma, koga to zanima, sada je kriza, ljudi nemaju keša za osnovne stvari, a kamoli za egzotična ulaganja koja treba da donesu rezultate za 5 ili 7 godina (najverovatnije će se do tada raspasti Evropska Unija, zar ne?)
• ma, bolje je uzeti nekretninu i izdavati je
• standardni odgovor – finansijska kriza
• i napokon jedan odgovor koji se jedino dopada mom uvetu: fondovi će se razviti, ali je potrebno vreme...

Zašto mi je poslednji odgovor najdraži?

Krenimo redom. Investicioni fondovi su, ako me pamćenje služi, u dosadašnjem zenitu imali 68 miliona € imovine, što je predstavljalo dobru osnovicu za razvoj industrije i pre svega mogućnost dobrog rezultata u smislu prinosa.

Pretpostavka da to nekome nije u interesu pada kao lubenica sa 19 sprata zgrade... ako je moćnicima u ovoj zemlji bilo u interesu pre dve godine, sada im je još više, jer su do sada zaboravili na njih i smatraju da su beznačajni, skoro mrtvi.
Njihov interes će se pokazati tek za godinu ili dve, ali do tada će baka sa kolačima već proći i moćnici neće više imati uticaj na tok događaja (čitaj: fondovi su počeli da investiraju u inostranstvo i ne kvare njihove domaće kombinacije, a ja im poručujem da su preostale kombinacije na domaćoj berzi smešne, ali stvarno smešne, a i stranci su se već jednom užasno opekli). 

Bankarski depozit je dobra konkurencija... Respect! Da! Tu leži zec, priznajem da depoziti nude trenutno stvarno dobru, dobru alternativu. Situacija je takva da je keš trenutno bolji u banci nego u investiciji, ali budući trend opadanja kamatnih stopa je više nego jasan. Razumni špekulant bi polako oročeni novac ulagao u hartije od vrednosti i fondove, ali tu negde čuči lovac: da li sada menjati investicionu politiku i ući u rizičnije investicije... pročitaj tekst do kraja pa ćeš saznati!

Ako sumiram odgovore koji se tiču same fondovske industrije, moram priznati da veliki deo ovakve situacije snosi industrija sama. Svi koji pratite naš portal i medije znate da skoro nigde i stvarno retko možete dobiti konkretnu informaciju o fondovima, a kamoli tipa „DA, u ovaj investicioni fond se isplati ulagati zbog toga i toga” "gde već fondovi ulažu" ... Zašto bi ja ulagao kad ne znam šta dobijam, nemam jasan odgovor? A zamislite tek da me neko bombarduje sa tim informacijama skoro svakog dana (i kako onda dobiti „svežu krv – svež kapital” – potrebno je otvoriti se ljudima, a investitorima koji su u minusu objasniti zašto će na kraju profitirati).

A glavni razlog su, naravno, i sami ste shvatili – prinosi fondova. Neki fondovi su stvarno fascinatni. ‘ALO! Beogradska berza je od marta skočila 140%, dok su neki fondovi u... que passa?

Najbolje je malo se praviti lud kao „pa da, to je tako, bilo je?, omašilo se malo”. Neki su tu stvarno neverovatni, kao uspavani u zimskoj noči. Njima je najbolje organizovati trgovinu certifikatima ili opcijama, staviti leverage 1:20, pa da zarade ljudi. A neke mogu čak sam šortovati svaki put kada dođem sa „informatizacije na splavovima” ili sa sastanka na šarenim kariranim kafanskim stolnjacima.

U redu je, ima tu i časnih izuzetaka. Iskreno se nadam da se neke lekcije pamte za ceo život i da je to ipak bio jedan dobar carski rez sa 4 puta omotanom pupčanom vrpcom oko vrata, ali na kraju je dete ipak zdravo, pa čak može da se razvije u Hulk Hogana koji će upravljati Jugoistočnom Evropom naravno kao lider. U, ljubila ga majka !!!

Od objašnjenja da je finansijska kriza znate da nema ‘leba, tako da se tim ne bi posebno bavio, jer akcije se ne samo kupuju, već se i prodaju, trgovačka platforma ima i dugme SELL SELL SELL. Pametnice znaju da posebnu pažnju treba dati nelikvidnim hartijama...

Ah da, tu je moćno tržište nekretnina. Što me uvek podseti kako se u jednom restoranu neka žena žalila svojoj drugarici da sa mužem fudbalerom nikako ne mogu da se odluče da li da kupe stan u Beogradu ili u Tokiju, jer su cene skoro jednake.

Nekretnina je uglavnom sigurna investicija (diskutabilno profitabilna), ali ima jednu veliku veliku psihološku prednost – a to je što je uvek možete videti. Možete se slikati u njoj, ponositi se njom, izdavati (ne zaboravite da uplatite porez poreskoj upravi) i tako dalje i tako dalje. Ali party je i ovde pokvaren, cene su počele da padaju, nekretninu ne možete više tako lako izdati, a na kraju vam se može desiti da vam je neki tihi i povučeni par totalno demolira. Ono što je u nekretninama velika lutrija iskazao je moj prijatelj „koji će mi stan na Vračaru gde skoro nema legalnog objekta, kada mogu kupiti kuću na Floridi i uživati u Majamiju (veliki pozdrav u Ameriku i na Wall Street!)”.

Ko razume – shvatiće... Nikola Tesla!

I tako nakon dosta razmišljanja shvatam da ima stvarno dosta stručnjaka koji svoje tajne sakrivaju pod velom raznih foruma ili uz neke koktele demonstriraju svoj perfekcionizam, a nemaju hrabrost i petlju da svoje mišljenje iznesu u javnost ili, ne daj bože, stoje iza njega.

Kao životni optimista i pristalica ovakvog načina investiranja i štednje – mogu samo ponoviti staru izreku da nijedna druga investicija na dugi rok ne može dati bolje rezultate od ulaganja na berzi. Mislim da će vreme pokazati kakve mogućnosti i zaradu može pružiti fondovska industrija i kakve oblike će poprimiti.

A na kraju predstojećeg berzanskog ciklusa pojaviće se horde novih nadobudnih i zakasnelih investitora i stručnjaka. Tada ću uzdahnuti i reći: „Déjà Vu (već viđeno), gospodo, voz je prošao stanicu, žalim što niste prepoznali pravo vreme i imali poverenje koje se je bogato isplatilo.”

Duhovi koji ponavljaju „fondovi su tuturutu” se polako gube u daljini, a vidi se svetlo na kraju tunela i zvuk voza ulazi u stanicu.

Autor: Sašo Jazbinšek, E-marketing PLUS - direktor, e-mail: saso.jazbinsek@investicioni-fondovi.com