Zagreb -- Hrvatska vlada „probnim balonima“ ispituje kakva bi bila reakcija javnosti na ukidanje kriznog poreza, ali i ukidanje nulte stope i povećanja PDV-a na 25 posto.

Poreska reforma, koju planira savetnik Jadranke Kosor Borislav Škegro, za čijeg je mandata u Ministarstvu finansija uveden PDV, predviđa ukidanje kriznog poreza da bi se podstakla potrošnja građana, a manjak poreskih prihoda bi se nadomestio ukidanjem nulte stope PDV-a kao i povećanjem osnovne stope na 24 ili 25 posto.

Ako bi Vlada i pre planiranog roka ukinula krizni porez, to bi značilo da će na hleb, mleko i lekove morati da se plaća deset posto PDV-a, što je ionako standard u Evropskoj uniji.

Stručnjaci kažu da bi učinak te mere na državnu blagajnu bio bolji od kriznog poreza. Ekonomisti smatraju da se viša opšta stopa PDV-a ne bi nužno morala preneti na više cene roba i usluga. U prilog tome, tvrde oni, govori i povećanje PDV-a sa 22 na 23 posto, koje nije pratio inflacijski udar.

„Za hrvatsku privredu bi bilo bolje da se poveća opšta stopa PDV-a i ukine nulta stopa, nego da ostane krizni porez“, kaže Zdeslav Šantić, analitičar Splitske banke, i dodaje ipak pre toga pod hitno treba srezati nabujalu državnu potrošnju.